Magazin
Kako je Puškinova unuka "digla na noge" dinastiju Romanovih
Toplog februarskog dana davne 1891. godine, u San-Remu se odigrala pompezna svadba velikog kneza Mihaila Mihailoviča, a ovaj događaj "digao je na noge" čitav Zimski dvorac dinastije Romanovih. Razlog za to bila je mlada, Sofija Merenberg, odnosno njeno poreklo.
U doba kada je carska porodica Romanov bila na svom vrhuncu, jedan nepromišljen, ali iskren potez mladog kneza Mihaila "digao je na noge" ne samo najbliže članove dinastije, već i celu Rusiju. Ishitrena odluka kneza da se oženi ženom iz naroda protumačila kao nepoštovanje carskog rodoslova, a drama koja je usledila dovela je ne samo do toga da mladenci budu "otpisani" i njihov brak nevažeći, već i do smrti njegove majke.
Mihail i Sofija - dva različita sveta
Sofija Nikolajevna Merenberg rođena je 20. maja 1868. godine, u porodici Natalije Puškine, ćerke velikog ruskog pisca i Nikolaja-Vilhelma Nasauskog, a budući da njena majka nije bila knežeskog porekla, ni Sofija nije imala visoku titulu. Ipak, u srećnoj porodici u kakvoj je odrastala za to niko nije mario.
Sa druge strane, veliki ruski knez Mihail Mihailovič bio je čovek "plave krvi" - sin velikog kneza Mihaila Nikolajeviča i knjeginje Olge Fjodorovne, iz carske dinastije Romanovih. Momak neobičnih crta lica, blagorodnog srca i izvanrednih vojničkih sposobnosti bio je savršen u svemu, osim u jednom - u izboru žene sa kojom će provesti život.
Mihail je brakom sa Sofijom "ukaljao" carsku lozu
Mladi ruski knez Mihail Mihailovič "do ušiju" je bio zaljubljen u lepu Sofiju Merenberg, međutim njeno poreklo veoma je smetalo svim članovima dinastije Romanovih. Ipak, to nije jedini razlog zbog koga je carski dvor negodovao - o tome da je mladi knez "stao na ludi kamen" njegova porodica je saznala iz telegrama koji je stigao direktno iz italijanskog San-Rema, već nakon što je Sofija postala knjeginja Romanov.
Gnev Romanovih bio je neverovatnih razmera nakon što je do Zimskog dvorca stigla informacija da se mladi Mihail Mihailovič, unuk velikog Nikolaja I, oženio Sofijom, unukom Aleksandra Puškina, u to vreme običnog pisca. Ovakva zajednica carskoj porodici bila je nepojmljiva - da jedan knez oženi ženu iz naroda u Rusiji je značilo samo jedno - carska dinastija se ukaljala!
Najteže je ovaj morganatski brak (brak između dvoje ljudi nejednakog društvenog ranga) pao mladoženjinoj majci, Olgi Fjodorovni, koja je bila žena plave krvi i strogih principa. Njeno razočaranje izborom nasledika, njenog Miše, kako je volela da mu tepa, bilo je toliko jako, da je samo nekoliko dana kasnije pala u bolničku postelju, a nedugo zatim i napustila ovaj svet.
Brak nevažeći, ali ljubav cveta
O ovom sramnom potezu kneza Mihaila brzo je saznala i cela Carska Rusija, ali su se Romanovi potrudili da svoj obraz sačuvaju proglasivši brak nevažećim zbog razlike u društvenom rangu mladenaca, ali i činjenice da niko od članova dinastije nije dalo blagoslov na njegovo sklapanje.
"Ovaj brak, sklopljen suprotno zakonima naše zemlje i bez moje prethodne saglasnosti, u Rusiji će se smatrati nevažećim i neprikladnim", pisalo je u pismu tadašnjeg imperatora Rusije, Aleksandra III, Sofijinom ocu.
No, na ljubav dvoje mladih ovakva odluka dinastije Romanov nije uticala ni najmanje - štaviše, ljubav je cvetala iz godine u godinu sve više, da bi na kraju bila krunisana i rođenjem troje dece - ćerki Anastasije i Nadežde i naslednika Mihaila. Međutim, i pored srećnog braka, Mihaila Mihailoviča je smrt njegove majke zauvek "proganjala" - toliko, da je sav svoj bol godinama prenosio na papir i 1908. godine u Londonu, gde je i živeo sa suprugom i porodicom, objavio knjigu "Ne očajavaj" ("Never say die").
Roman "Ne očajavaj" bio je samo još jedan udarac za rusku imperiju
U svom romanu, Mihail Mihailovič je opisao dešavanja u "jednoj" zemlji u kojoj su postojali dinastijski zakoni koji su branili sklapanje brakova između dvoje ljudi nejednakog statusa, a čak iako se nigde nije precizno spominjala Rusija, svima je bilo jasno da se radi upravo o njoj. Roman je za carsku porodicu bio samo još jedan "nož u ljeđa", srećom, na ovo se moglo uticati, makar na neki način. Ruska imperija je odmah po objavljivanju romana izdala naredbu o njegovoj zabrani na teritoriji zemlje, ali, kako to obično biva, zabranjeno voće je najslađe - i tako je narod, želeći da sazna šta se to zapravo dogodilo u carskoj porodici, tražio načine da knjigu prošvercuje.
