Magazin
Manjpupunjor: Mesto moći na Uralu i jedno od sedam čuda Rusije
Na samom severu Urala, već vekovima nalazi se mistično mesto Manjpupunjor, koje je u narodu poznato i kao jedno od sedam čuda Rusije. Sedam stubova visokih preko 30 metara prema legendi kriju sedam strašnih divova, koje su dobri duhovi zarobili u kamenu, a kako ih ne bi "probudili" pripadnici Mansi naroda zabranili su da im se prilazi.
Pre više hiljada godina, na mestu današnjeg Manjpupunjora nalazile su se visoke planine. Međutim, kako je vreme prolazilo, kiša, sneg, jaki vetrovi i velike razlike u temperaturi postepeno su te planine razarale, da bismo danas zahvaljujući tim prirodnim procesima imali jedno od "sedam čuda Rusije" - neverovatni Manjpupunjor.
Manjpupunjor je mesto moći na Uralu, mesto gde čovek jednostavno ima potrebu da dođe, da se osami i bude nasamo sa svojim mislima - baš ovako ga opisuju retki srećnici koji su imali mogućnost da se popnu do samih stubova.
Manjpupunjor - 7 čudesnih stubova Rusije
Svoj neobičan naziv ovaj prirodni fenomen duguje drevnom narodu Mansi, koji je u ovim stubovima video neku božansku moć, a u prevodu sa njihovog jezika ovih sedam stubova predstavljaju malo uzvišenje idola - sveto mesto čuvano od očiju posmatrača. Od ovakvog prizora mnogima podsvesno i nehotice naviru mistične misli, a ugledavši ih, čovek počinje da veruje i u duhove i u legende.
Stubovi nisu mali: njihova visina varira od 30 do čak 42 metra, a svaki od njih je različitog oblika - jedan podseća na flašu okrenutu naopačke, drugi na ogromnu figuru čoveka, a neki imaju i lik glave konja ili ovna, zavisi koliko je posmatrač maštovit.
Divovi zarobljeni u kamenim stubovima
Prema drevnoj legendi, u ovih stubovima nalaze se divovi koji su u davna vremena došli kod Kuuščao, vođe Mansi naroda, i tražili od njega da svoju jedinu ćerku, zenicu svoga oka, uda za njihovog poglavara. Međutim, budući da su se divovi isticali grubim i primitivnim ponašanjem, ni Kuuščao ni njegova ćerka nisu želeli dalje zbližavanje.
Ogorčeni, divovi su napali vođu Mansi naroda i njegove ljude, ali su im u pomoć priskočili dobri duhovi koji su im pomogli da se odbrane od varvara i divljaka. Tada su se divovi pod dejstvom magičnih reči duhova pretvorili u kamene stubove i poprimili veoma neobične forme.
Na uzvišenje idola je (bilo) zabranjeno popeti se
Oko kamenih stubova su se ubrzo stvorile brojne legende i mitovi, a stari narod Mansi veoma je vodio računa da se na uzvišenje idola (kako se sa njihovog jezika prevodi reč Manjpupunjor) niko ne popne, kako se nekim šumom ili naglim pokretom radoznalih posetilaca stubovi ne bi "probudili". Štaviše, klanjali su im se i sami verujući u njihovu moć, ali izdaleka, za svaki slučaj.
Iako su vremena kada se verovalo da stubovi imaju magičnu moć za većinu ruskog naroda prošla, broj posetilaca prirodnog rezervata na kome se oni nalaze nije se drastično povećao, iako se o njima pročulo širom sveta. Zbog čega je to tako? Da li narod od nečega strahuje? Ne, nije stvar u strahu, već u nepristupačnosti terena i merama koje je rezervat preduzeo kako bi se prirodni fenomen Manjpupunjor zaštitio.
Za one koji se ipak odluče da pokore ruski Everest, kako pojedini nazivaju Manjpupunjor, avgust je najbolje vreme, premda zbog mnogo pešačenja, u vrelim letnjim danima gotovo je nemoguće popeti se. Do rezervata vode dva puta - klasičan dug 180 kilometara, i onaj kraći, ali zahtevniji, dug "samo" 38.
