Magazin
Nutricionista za RT Balkan: Kako pripremiti zdravu školsku užinu za dete
Gojaznost više nije višak kilograma, već je veliki faktor rizika za mnoge bolesti - od dijabetesa, bolesti srca, pa do karcinoma. U Srbiji je svako osmo dete gojazno, dok je svako peto predgojazno, govori studija Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije, koju je radio Institut za javno zdravlje "Batut" 2019. godine. Šta možemo da uradimo da nam dete ne pređe granicu crne statistike i kako da mu obezbedimo zdrav obrok tokom boravka u školi?
Broj ljudi sa prekomernom težinom iz godine i godine raste munjevitom brzinom, a najviše zabrinjava činjenica da je među gojaznima sve veći broj dece. Situacija u Srbiji je takođe alarmanta, gde je ovu situaciju nedavno komentarisala i ministarka zdravlja Danica Grujučić izjavivši da je nezdrava "brza hrana kao droga i da je procenjeno da više od 30 odsto dece ima problem sa gojaznošću". Ova lako dostupna, ali često nutritivno siromašna hrana, postaje ozbiljan izazov za održavanje zdrave ishrane među školskom decom.
Stručnjaci su saglasni da svi treba ovom problemu pristupimo veoma ozbiljno i da su zdrava ishrana i fizičke aktivnosti najbolje moguće rešenje i dobitna kombinacija za zdravlje deteta.
Roditelj mora biti primer detetu
"Za decu u školskom uzrastu izuzetno je značajno da jedu sve grupe namirnica i da se što raznovrsnije hrane zbog razvoja koji još uvek traje. Kako je ovaj period veoma osetljiv i počinju da poprimaju uticaj okoline i vršnjaka sve više, važno je razgovarati sa njima o ishrani, objašnjavati im na njima razumljiv način koliko je važna, koliko je važno voditi računa o sebi i svom zdravlju i voleti sebe.
Svakako moramo da imamo sluha i za njihove želje, da prihvatimo da im se nešto ne dopada, da im ništa ne branimo, ali da im pomognemo da pronađu balans. Ono što je najvažnije roditelj mora biti primer detetu, u suprotnom je džabe sve što priča. Ručak često ni ne bude neophodan, ako namestimo da dete ruča nakon povratka iz prve smene, ali i pre polaska u drugu smenu. Podrazumeva se da je doručak neizostavan. U tim slučevima užina je dovoljna i najpraktičnija za nošenje", naglašava nutricionista Tamara Jerinić za RT Balkan.
Primere zdrave užine, možete pogledati u videu
Da bismo mališana poslali u školu sa zdravim obrokom, trebalo bi da budemo praktični
Sigurno da je teže da dete pošaljemo u školu sa graškom u plastičnoj kutiji, jer postoji velika verovatnoća da, osim što će da se ohladi, dete da prospe sadržaj pre vremena za jelo. Zato je preporučljivo da imamo na umu brze, ali zdrave opcije koje se lako pakuju:
"Voćna salata ili bilo koje voće u komadu uz orašaste plodove ili štanglu crne čokolade, čia puding, ovsena kaša, integralni sendvič, tortilja sa mladim sirom, pilećim prsima i povrćem, smuti, humus sa povrćem iseckanim na štapiće, pored toga može se napraviti kod kuće i poneti zdravija opcija mafina, proje, pite, krekera, keksa uz različite priloge. Za one koji ostaju duže u školi mogu poneti dve užine jednu slatku i jednu slanu užinu", dodajte Tamara.
Izgubljeni ritual zajedničkih obroka skupo plaćamo
Sveprisutnost kioska sa brzom hranom i pekara koje se nalaze u neposrednoj blizini škola, često nude brze obroke koji obiluju visokim nivoom masti, šećera i praznih kalorija. Ovi proizvodi ne pružaju neophodne hranljive vrednosti koje su esencijalne za rast i razvoj dece, što može imati dugoročne posledice po njihovo zdravlje.
"Svako treće dete školskog uzrasta u Srbiji ima problema sa gojaznošnju, što je posledica brzog načina života. Izgubila se navika da se jela spremaju kod kuće, izostaje ritual zajedničkih obroka, a industrijska i brza hrana je svugde dostupna i ima je na svakom koraku. Pored toga deca su sve manje aktivna. Zato je jako važno je da što pre to osvestimo i posvetimo se rešavanju problema. Čak i roditelji čija deca nemaju problema sa kilogramima trebalo bi preventivno da se bave ovakvim situacijama", dodaje nutricionista, Tamara Jerinić za RT Balkan.
