Magazin
Od čaja do filozofije: Zašto Japanci imaju dug životni vek
Više od devedeset hiljada stanovnika Japana ima preko sto godina, a jedan jedan u deset stanovnika ima preko osamdeset godina, prema novim statističkim podacima japanskom Ministarstva zdravlja, rada i socijalnog staranja. Iako japanska vlada brine zbog pada nataliteta u zemlji, ostatak sveta se pita: koje su tajne iza dugovečnosti Japanaca? Da li je u pitanju hrana, zdravstvo ili čak posebna životna filozofija?
Stanovnici Japana imaju veoma dugačak životni vek i skoro trideset odsto stanovništva ima više od šezdeset pet godina, što je najveći procenat starijih ljudi u demografiji jedne zemlje na celom svetu. Japanska vlada je zabrinuta statistikom, pogotovo jer natalitet opada još od osamdesetih godina. Zbog toga, zajedno sa zemljama kao što su Kina i Južna Koreja, Japan se trudi da poboljša stopu nataliteta i procenat sklapanja bračnih zajednica, koji takođe opada godinama.
Broj stogodišnjaka u Japanu iznosi 92.139, a od ukupnog broja, osamdeset jedna i po hiljada su žene i oko deset i po hiljada su muškarci. Najstarija žena u Japanu je Fusa Tacumi iz Osake, koja ima 116 godina, a najstariji muškarac je Gisaburo Sonobe, iz prefekture Čiba, koji ima 111 godina. Ceo svet je fasciniran dugovečnošću japanskog naroda i mnogi pokušavaju da dokuče šta može biti uzrok dugačke, ali i zdrave starosti.
Da li je samo u pitanju dobra genetika ili odgovor možda leži u ishrani? Da li za dugovečnost, osim zdravlja organizma, određen mentalitet i životna filozofija mogu imati značajnu ulogu? Mnogi stručnjaci se slažu da je sigurno u pitanju komabinacija više zajedničkih faktora:
Zdrave namirnice i svesna ishrana
Sigurno je da u Japanu postoje brojne vrste "brze" hrane i interesantnih poslastica, ali Japanci uglavnom imaju veoma zdravu svakodnevnu ishranu: na primer, češće jedu pirinač i ribu sa povrćem, nego hleb i crveno meso. Pored različitih vrsta ribe, uz svaki obrok se konzumira određeno povrće, morske alge, tofu i drugi proizvodi od soje... Navedene namirnice sadrže veoma malo zasićenih masti i šećera, a imaju brojne hranljive materije koje doprinose celokupnom zdravlju. Samim time, gojaznost nije veliki problem u Japanu, što pozitivno utiče na dužinu životnog veka.
Pored zdravih namirnica, veliku ulogu u održavanju zdravlja ima i zeleni "mača" čaj u prahu, koji Japanci konzumiraju vekovima. Ovaj zeleni napitak je bogat antioksidantima koji jačaju imuni sistem, pomažu u prevenciji raka i usporavaju starenje ćelija.
Na kraju, osim što je važno koja hrana se jede, važan je i način na koji se konzumira. "Hara haći bun me" je princip koji znači: jedi dok ne napuniš osamdeset odsto želuca, to jest dok nisi zaista sit. Nije neophodno završiti jelo po svaku cenu, pogotovo kada osetimo da nam više nije potrebno mnogo hrane. Drugim rečima, potrebno je obratiti pažnju na signale koje telo šalje, kako bismo sprečili prejedanje i prouzrokovali stres za telo.
Tipičan porodični obrok u mnogim japanskim kućama izgleda ovako: svi ukućani sede zajedno, svako ima svoju činiju pirinča i na stolu se nalaze brojne male posude, koje sadrže različito meso i povrće. Svako uzima onoliko dodataka koliko mu je potrebno i kombinuje ih sa pirinčem, kako bi se izbeglo sipanje prevelikih porcija. Jede se štapićima i ceo proces nije samo još jedna svakodnevna obaveza, već miran deo dana u kome se svesno konzumira hrana sa dragim osobama.
Aktivan stil života
Iako je Japan poznat po dugim radnim satima (što znači duo sedenje u kancelariji koje nije dobro za zdravlje), mnogi delovi svakodnevnice za prosečnog stanovnika Japana uključuju fizičku aktivnost. Za početak, na radiju se svakoga jutra emituje "rađio taiso", to jest "radio za gimnastiku/vežbe" i stanovnici mogu učestvovati u istezanjima i kratkom treningu na početku dana.
Mnoga deca idu peške ili biciklom do škole a sportski događaji su veliki deo školovanja u osnovnim i srednjim školama. Važnost treninga uči od malih nogu i ovakav stil života se često vidi kod odraslih. Iste navike se mogu videti i kod pripadnika starije generacije. U parkovima i na šetalištima se uvek mogu videti stariji ljudi koji šetaju, istežu se, voze bicikl...
Genetika
Sigurno je da životne navike mogu imati veliki uticaj na životni vek, ali pojedine studije su pokazale da još jednu ulogu mogu imati dva specifična gena koje Japanci mogu posedovati. U pitanju su DNK 5178 i genotip ND2-237 Met, koji pomažu u odupiranju bolestima kao što su dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti i mogu pomoći u sprečavanju moždanih i srčanih udara, prema portalu "Ril vorld (The Real World)".
Kvalitetno zdravstvo
Japanski zdravstveni sistem je jedan od najboljih na svetu (tačnije, četvrti je na svetu, prema "Blumbergu"). Postoje brojne preventine mere za brigu o stanovnicima na radnim mestima i u školama, što uključuje redovne posete lekaru i rano otkrivanje pojedinih bolesti. Pored toga, zdravstveno obrazovanje i oprema je na veoma visokom nivou, što poboljšava kvalitet lečenja.
Ikigai
Ikigai je koncept koji podrazumeva da je život najduži i najzdraviji kada imamo svrhu. Dokle god postoji razlog za ustajanje iz kreveta, poboljšanje veština i uživanje u lepim stvarima, život dobija smisao. Ikigai se može izdvojiti u četiri kategorije: strast, profesija, misija i poziv.
Za početak, naša strast bi trebalo da je aktivnost u kojoj uživamo, koju ne radimo zbog finansijskog uspeha, već za obogaćenje svakodnevnice i unapređivanje kreativnosti. Zatim, profesija je karijera kojom smo zadovoljni, koja nam omogućava ne samo stabilnost, već i osećaj zadovoljstva i ponosa na sopstveni doprinos društvu. Nakon toga, sledi misija, to jest cilj koji možemo postaviti sebi i kojim možemo uneti pozitivne promene u svet. Na kraju, tu je poziv, to jest istraživanje sopstvenih vrlina kojih možda još uvek nismo ni svesni, ali nam mogu pomoći kod samospoznaje i kod uspeha u prethodnim kategorijama.
