Magazin
Pozitivnost je precenjena: Ova osobina je najčešće povezana sa dugim životim vekom
Često se navodi da je ključ dugog života izbalansirana ishrana, 10 hiljada koraka dnevno i dobar san. Ako pitate osobe koje "gaze" desetu deceniju da vam otkriju tajnu dugovečnosti, najčešće će reći da je to stvar pozitivnog stava. Ipak, psiholozi se ne slažu sa njima u potpunosti i smatraju da bitnu ulogu u dugovečnosti zapravo igra samosvesnost.
Ukoliko imate prilike da razgovarate sa osobom koja živi više od jednog veka, naglasiće vam da su osmeh i pozitivan stav jako bitni.
"Kada sam ušla u učionicu, moja učiteljica bi rekla: 'Dobro jutro, sunce', jer sam bila jako vesela", prisetila se Rut Svidler (103) koja je istakla da je uvek bila hvaljena zbog svog stava u detinjstvu.
Ipak, tvrdnju da samo pozitivan stav utiče na dugovečnost, naučnici uzimaju sa rezervom i smatraju da postoje i druge osobine za koje se veruje da su povezane sa dugim životim vekom.
"Starije osobe mogu da osećaju da je pozitivnost odigrala ulogu u njihovoj dugovečnosti, ali ipak, odnos između ličnosti i starenja je kompleksiji", kaže Dejvid Votson, bivši profesor psihologije ličnosti na Univerzitetu Notr Dam i dodaje "da su efekti same pozitivnosti precenjeni".
Savesni ljudi ne rade nepromišljene stvari
Prilikom proučavanja ličnosti, korisno je pogledati model pet faktora - teoriju ličnosti koja sugeriše da se osobine većine ljudi mogu grupisati u pet kategorija: otvorenost, savesnost, ekstrovertnost, prijatnost i neuroticizam.
"Savesnost, odnosno koliko ste organizovani i disciplinovani, najviše je vezana za dugovečnost. To je verovatno zato što ljudi sa visokim stepenom savesnosti bolje brinu o sebi. Savesni ljudi, na primer, imaju tendenciju da piju alkohol umereno i jedu uravnoteženo obroke. Savesni ljudi ne rade glupe stvari, pa imaju i nižu stopu nesreća i bolje brinu o zdravlju", kaže stručnjak, a prenosi Si-En-Bi-Si.
Takođe, bivši profesor ističe da je "dobra vest da sa godinama možete povećati svoju savesnost".
"Postoje čak i radionice savesnosti koje nastoje da povećaju sposobnost samoregulacije pojedinca. Osnovna ideja je, ako želite da povećate svoju savesnost jeste da se i ponašate savesnije. Pokušajte da stignete na vreme. Budite istrajni i dosledni", kaže. "Ovo naravno ne znači da pozitivan stav nema nikakvog značaja", dodaje Votson.
Uljudnost i pribranost mogu da igraju značajnu ulogu u dugovečnosti, posebno kada je u pitanju prevazilaženje stresnih situacija:
"Psihološki zdravi ljudi imaju brže vreme oporavka. Oni su u stanju da kažu sebi: 'Ovo nije tako strašna stvar'. Pronalaze načine da se vrate u ravnotežu. Ako živite zdravim načinom života i možete da se oporavite od teškoća, to bi, kaže Votson, moglo da dovede do dužeg, zadovoljnijeg života".
