Magazin
Hormoni sreće: Kako nam dopamin, serotonin, oksitocin i endorfin pomažu da budemo bolja verzija sebe
Dopamin, serotonin, endorfin i oksitocin poznatiji su i kao hormoni sreće, a njihovo lučenje u organizmu povezano je sa specifičnim navikama, vežbanjem i izborom namirnica koje unosimo. Svojim lučenjem, oni nam pomažu da se bolje hvatamo u koštac sa izazovima, bolje reagujemo na ono što nas okružuje i budemo motivisani da u dobrim navikama istrajemo čak i kada je teško.
Svaka naša aktivnost, kao i svi spoljašnji faktori, u našem telu izazivaju određene reakcije koje su gotovo uvek ispraćene lučenjem odgovarajućih hormona, pa tako u trenucima stresa naš mozak luči kortizol ili prolaktin, dok u momentima sreće ili zadovoljstva njegovi delovi otpuštaju dopamin, serotonin, endorfin ili oksitocin, koji su svi u narodu poznati kao hormoni sreće. Ipak, svaki se luči u različitim situacijama, i našem telu šalje drugačije impulse, čineći nas radosnijim, opuštenijim, pa čak i otpornijim na bol.
Dopamin - nagrada za postignute ciljeve
Iako postoje različite naučne studije koje se bave proučavanjem izvora dopamina, ustanovljeno je da ovaj neurotransmiter najbolje funkcioniše kada je u pitanju "nagrađivanje" određene aktivnosti. Zadovoljavanje žudnje za hranom, postizanje cilja ili zadatka koji smo sami sebi postaivli, ili pak odrađivanje dobrog treninga među glavnim su okidačima lučenja dopamina, a taj osećaj sreće koji se javlja uči nas da se vraćamo iznova i iznova tim dobrim navikama ili aktivnostima.
Iako na tržištu postoje i određeni preparati koji mogu podstaći lučenje ovog hormona i veštački stvoriti osećaj euforije za kojim toliko žudimo, naučnici ipak tvrde da se prirodnim putem on luči veoma dobro i u dozama koje su nam potrebne, kao i da veštački supstituti ne samo da nisu poželjni, već mogu dovesti i do potpuno suprotnog efekta.
Serotonin - podiže raspoloženje, a utiče i na pamćenje
Poznat kao "prirodni podizač raspoloženja", serotonin se najbolje luči onda kada radimo nešto u čemu najviše uživamo, bilo da je to leškarenje na suncu, fizička aktivnost ili meditacija i joga. On je i jedan od onih hormona koji nam pomaže i u učenju, a njegova visoka koncentracija podstiče opuštanje i bolju apsorpciju gradiva. Ipak, on nije samo "molekul sreće", već mnogo više od toga - on nam omogućava da prihvatimo realnost koja nas okružuje, modifikujemo memorijske sisteme i razumemo na koji način možemo iz neke situacije izaći kao pobednici, koristeći fleksibilnost moždanih ćelija.
Endorfin - hormon sreće, ali i prirodni analgetik
Endorfini su neurotransmiteri koji se sintetišu i skladište u hipofizi, a njihova funkcija se ne završava na podizanju raspoloženja - oni su veoma efikasni i u otklanjanju bolova i smanjenju stresa, i mogu biti jednako dobri kao i medikamenti na bazi morfijuma. Ovi hormoni se oslobađaju vežbanjem, uživanjem u dobrim filmovima ili muzici, ali i kroz smeh, jer on aktivira mišiće u telu koji pokreću njegovo lučenje.
Međutim, i pored popularnog mišljenja da se on inhibira fizičkom aktivnošću poput trčanja, istraživanja Medicinskog fakulteta Univerziteta Džons Hopkins u Baltimoru ukazuju na to da je euforija nakon istrčane rute ipak posledica endokanabinoida - jedinjenja sličnih kanabisu, koje proizvodi ljudsko telo.
Oksitocin - hormon ljubavi i društvenih interakcija
U narodu poznat i kao "hormon ljubavi", oksitocin se proizvodi u hipotalamusu našeg mozga, a putem hipofize dolazi do krvotoka i struji kroz naše telo u trenucima kada se osećamo srećno ili zaljubljeno. Međutim, naučne studije u proteklih nekoliko godina dokazale su da je ovaj hormon mnogo više od hormona ljubavi, i da nam umnogome pomaže u poboljšanju društvenih interakcija i motiviše da tražimo kvalitetnije i dublje odnose. Ali, postoji i druga strana lučenja oksitocina, a to je pojačavanje osećaja ljubomore, što nekada može izazvati i ishitrene reakcije.
