Svet
Pirati na delu: Brisel najavio otimanje ruskih brodova, zašto je to opasno
Sagovornici RT Balkan upozoravaju da svako presretanje komercijalnih brodova nosi rizik od dodatnog podizanja tenzija između Rusije i Zapada i ukazuju da EU ovim potezom zapravo želi novu eskalaciju sukoba
Evropska unija je objavila lov na ruske tankere, a države članice su izdale svojim ratnim brodovima u Sredozemnom moru nova ovlašćenja koja im omogućavaju da zaustavljaju i kontrolišu sve brodove za koje se sumnja da prevoze rusku naftu.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas je izjavila da je odluka doneta u okviru pomorske operacije EU i da su promenjena pravila delovanja misije IRINI, pa će evropske pomorske snage ubuduće moći i da zadržavaju brodove za koje postoji sumnja da učestvuju u transportu ruske nafte ili u "zaobilaženju evropskih sankcija". Ovaj piratski pristup, najavljuje i ukrcavanje na brodove, u paketu borbe protiv navodne ruske "flote iz senke", a sve pod okriljem "povećanja podrške" Kijevu.
Sagovornici RT Balkan upozoravaju da svako presretanje komercijalnih brodova nosi rizik od dodatnog podizanja tenzija između Rusije i Zapada i ukazuju da EU ovim potezom zapravo želi novu eskalaciju sukoba.
Perišić: Nova eskalacija sukoba kao cilj
Rečnikom evropskih institucija termini "siva" ili "flota iz senke", odnose se na tankere koji se dovode u vezu sa izvozom ruske nafte mimo zapadnih ograničenja. Do sada su evropske vlasti povremeno zaustavljale pojedine brodove radi kontrole dokumentacije i tereta, ali su oni nakon provera uglavnom nastavljali plovidbu. Novo tumačenje mandata IRINI moglo bi da otvori prostor za mnogo agresivniji pristup.
Profesor geopolitike Srđan Perišić kaže da izjava Kaje Kalas i potezi koje najavljuje povećavaju rizik od dalje eskalacije odnosa između Moskve i Zapada, naročito zbog toga što bi i Rusija mogla da odgovori vojnom pratnjom svojih tankera.
Perišić ukazuje da angažovanje ratne mornarice u obračunu sa komercijalnim brodovima i ruskom pokretnom imovinom u međunarodnim vodama stvara potpuni presedan u međunarodnim odnosima, koji za cilj ima pritisak na Rusiju, ali i poruku za građane EU.
"Iz meseca u mesec, oni traže novu eskalaciju i za svaku novu optužuju Rusiju. Sad je opet Moskva optužena da nekakvim brodovima u senci izvozi svoju naftu, a oni će ih navodno pleniti, vojno-pomorskim akcijama u Sredozemnom moru i Atlantskom okeanu. EU i Britanija, koja bi se u suštini sigurno pridružila, tim potezima ne mogu mnogo da oštete Rusiju u izvozu nafte, ali njihov cilj je da se javno mnjenje u EU privikava na nove eskalacije ne bi li se Rusija dodatno satanizovala. Cilj je da se građani pripreme za naredne godine koje dolaze, a u kojima su najavili otvoreni direktni vojni konflikt sa Rusijom. Oni će ovu i iduću godinu sigurno posvetiti radu na novim eskalacijama sukoba", objašnjava Srđan Perišić.
On napominje da je ključno pitanje kakav će biti odgovor Rusije i podseća da je Marija Zaharova, kao portparol spoljnih poslova Rusije, rekla da, ukoliko dođe do zaplene i pljačkanja brodova, da su na strani Rusije sva politička i pravna sredstva.
"To znači da će se Rusija obratiti nadležnim sudovima. To, međutim, ne može biti dugoročno rešenje. Zaharova je napomenula da postoje i neka druga sredstva kojima će Moskva štititi svoju pokretnu imovinu, u ovom slučaju. Ruska ratna mornarica može da prati eventualno ruske trgovačke konvoje i brodove i tankere koji prevoze rusku naftu, bez obzira što su neke i u vlasništvu kompanija iz nekih drugih zemalja koje kupuju od Rusije. Kada ide ruski trgovački brod u međunarodnom vodama i kada ga neko napadne, to je otvorena agresija na rusku teritoriju. U svakom slučaju, to nije ništa ni novo, ni neočekivano od strane EU i svakako ima jasnu poruku", smatra Perišić.
Pepić: Najveći rizik da se ekonomski rat pretvori u pomorski sukob
Stručnjak za ekonomsku diplomatiju Siniša Pepić ukazuje da bi novo tumačenje mandata IRINI moglo da otvori prostor za mnogo agresivniji pristup Zapada i da je u tome suština problema. Podseća da je operacija IRINI nastala u jednom sasvim drugom kontekstu, kao mehanizam za sprovođenje embarga na oružje prema Libiji i da je njen mandat bio pravno i geografski vezan za jedan konkretan bezbednosni problem, za libijsku krizu i za odluke Saveta bezbednosti UN.
"Ako se sada taj mandat počinje tumačiti šire, tako da se koristi kao instrument za kontrolu brodova koji se dovode u vezu sa Rusijom, onda to više nije tehničko pitanje pomorskog nadzora. To postaje političko i bezbednosno pitanje prvog reda. Zapad na taj način pokušava da sankcionu politiku prenese sa finansijskog, trgovinskog i energetskog terena na more, odnosno u zonu fizičke kontrole pomorskih tokova. To je mnogo agresivniji pristup, jer više nije reč samo o tome da se neka kompanija stavi na sankcionu listu ili da se ograniči pristup osiguranju i finansiranju. Reč je o mogućnosti da se brodovi zaustavljaju, kontrolišu, pa čak i da se vrši ukrcavanje na njih. To je suštinska promena prirode pritiska. Sankcije tada prestaju da budu samo ekonomski instrument i počinju da dobijaju elemente pomorske prinude", objašnjava Siniša Pepić.
On ističe da je to opasno iz više razloga, a da je najveći rizik da se ekonomski rat pretvori u pomorsku konfrontaciju, jer jedno zaustavljanje broda, jedno odbijanje kapetana da se povinuje nalogu, jedan incident sa naoružanim obezbeđenjem ili vojnom pratnjom, mogu biti dovoljni da se otvori mnogo šira kriza.
Dodaje da je more uvek bilo prostor trgovine, ali i prostor velikih sila. Kada se pravila na moru počnu tumačiti politički, a ne pravno, onda se ulazi u veoma opasnu zonu.
"Time se relativizuje jedno od osnovnih načela međunarodnog pomorskog prava, a to je sloboda plovidbe. Na otvorenom moru ne može se proizvoljno zaustavljati trgovački brod samo zato što neka politička struktura smatra da on indirektno služi interesima države koja je pod sankcijama. Opasno je i zato što veliki broj tih brodova ne plovi pod ruskom zastavom, već često koriste zastave trećih država, imaju složene vlasničke strukture i posluju u pravno sivoj, ali ne nužno automatski nezakonitoj zoni. Ako EU ili NATO države sebi daju pravo da na osnovu političke procene zaustavljaju takve brodove, onda se postavlja pitanje ko će sutra sprečiti neku drugu silu da primeni isti princip prema zapadnim brodovima", navodi Siniša Pepić.
Kako bi Rusija mogla da odgovori?
Pepić ističe da je opasnost i u tome što se stvara presedan i da presedani u međunarodnim odnosima nikada ne ostaju ograničeni samo na onoga ko ih je prvi stvorio.
"Danas se to može pravdati ruskom 'flotom iz senke', sutra se može pravdati kineskom trgovinom, prekosutra iranskim tankerima, a nakon toga bilo kojim brodom koji nekoj velikoj sili politički ne odgovara", ukazuje Pepić.
Smatra da će Moskva ovo gotovo sigurno predstaviti kao pokušaj Zapada da svoje jednostrane sankcije pretvori u univerzalno međunarodno pravo i ističe da je to za Rusiju veoma važan argument, jer će nastojati da pokaže da Zapad više ne štiti međunarodni poredak, nego ga instrumentalizuje kada mu to odgovara. Napominje da bi Rusija mogla da reaguje na nekoliko nivoa.
"Prvi je diplomatski i pravni. Moskva bi mogla da pokrene pitanje u Savetu bezbednosti UN, u Međunarodnoj pomorskoj organizaciji i kroz bilateralni pritisak na države čije zastave nose sporni brodovi. Rusija će nastojati da pokaže da Zapad nema pravo da operaciju koja je vezana za Libiju pretvara u instrument pritiska na rusku energetsku trgovinu. Drugi nivo je operativni. Moskva može početi da menja rute, strukture vlasništva, sisteme osiguranja i način organizacije transporta. Može pojačati prisustvo u pojedinim morskim zonama, a u određenim slučajevima i obezbediti pratnju brodova za koje proceni da su od strateškog značaja. To bi značajno povećalo rizik direktnog kontakta ruskih i zapadnih vojnih ili bezbednosnih struktura", kaže Pepić.
Napominje da je treći nivo reciprocitet i da, ako Zapad sebi da za pravo da zaustavlja brodove pod izgovorom sankcija, Moskva može početi da primenjuje sličnu logiku u zonama u kojima ima veći uticaj, posebno u Crnom moru, Arktiku ili na pravcima koji su osetljivi za evropsku trgovinu i energetiku.
"To ne mora odmah značiti vojnu eskalaciju, ali znači ulazak u fazu u kojoj svaki brod, svaka ruta i svaka zastava postaju deo šireg geopolitičkog sukoba. Zato je ovo pitanje daleko ozbiljnije od jedne izjave Kaje Kalas ili jedne operacije u Sredozemlju. Radi se o pokušaju da se postojeći međunarodni mehanizmi iskoriste za novu fazu pritiska na Rusiju", smatra sagovornik RT Balkan.
Pepić ukazuje da je problem sa takvim potezima što oni ruše predvidljivost, a kada u međunarodnim odnosima nestane predvidljivosti, onda raste prostor za incidente, pogrešne procene i eskalaciju koju kasnije više niko ne može lako kontrolisati.
Live
