Novac, marketing i slavna glumica: Ovo niste znali o remek-delima ruske književnosti

Kada se spomene ruska književnost, prva asocijacija su, sasvim opravdano, veliki pisci poput Lava Tolstoja, Fjodora Dostojevskog i Aleksandra Puškina. Ova imena su ostavila značajan trag u svetskoj kulturi, a likovi iz njihovih romana poslužili su kao inspiracija mnogim umetnicima - rediteljima, glumcima, pozorišnim zvezdama, pa čak i muzičarima.

Ipak, o tome šta je njih motivisalo, ko su bile njihove muze, kako su uspevali da diskretno izreklamiraju svoje omiljene aksesoare, ali i dobiju reklamu od drugih zvezda svetskog glasa, se jako malo zna, a kako bismo to ispravili, potrudili smo se da makar delić zanimljivosti sažmemo u ove redove.

Tolstoj je "Rat i mir" napisao u četiri toma da bi zaradio više

Čuveni roman "Rat i mir" koji je napisan u četiri toma, ruskog književnika Lava Tolstoja je proslavio širom sveta, ali da nije bilo posebnih isplata piscima za svaki štampani tekst, ovo delo možda i ne bi bilo toliko obimno. Ne, tada se njegov roman nije štampao i prodavao kao knjiga, odnosno četiri knjige, već je svako poglavlje pojedinačno štampano i objavljivano u magazinu "Ruski vestnik".

Za svako poglavlje piscu se isplaćivala za to vreme pozamašna svota novca - 500 rubalja, koji su i bili motiv književniku da nastavi da piše, što više i što duže. Tolstoju je sa ovim dogovorom "upala kašika u med": poređenja radi, njegov kolega, Fjodor Dostojevski je po jednom štampanom izdanju dobijao između 150 i 250 rubalja.

U Puškinovom "Evgeniju Onjeginu" postoji i reklama

Ono što savremeni marketari nazivaju produkt-plejsmentom (plasiranjem reklame proizvoda u serije ili filmove), Aleksandar Puškin je u svom romanu "Evgenij Onjegin" izveo na maestralan način, tako da nije nije mogao ni da posumnja da je u pitanju reklama. Bog marketinga svog vremena je u romanu nenametljivo spomenuo i šešir bolivar koji je Onjegin nosio kada je išao u bulevar, i sat proizvođača "Breget" koji je zazvonio za ručak, pa čak i svoj omiljeni restoran Pjera Talona na Nevskom prospektu u koji je tako žurio Onjegin kako bi se susreo sa Kaverinom. Današnji stručnjaci bi o ovoj temi mogli mnogo da nauče iz ovog književnog dela.

"Braću Karamazove" je proslavila Merilin Monro

Roman Fjodora Dostojevskog "Braća Karamazovi" je popularnost izvan Rusije stekao zahvaljujući zanosnoj plavuši Merilin Monro, koja je na jednoj konferenciji za novinare potpuno neplanirano izreklamirala ovo književno delo.

"Tamo postoji odličan lik po imenu Grušenjka. Prava zavodnica. Idealna uloga za mene."

Naravno, obožavaoci čuvene Merlinke su masovno pohrlili da pronađu knjigu i što pre saznaju kakva je to Grušenjka i čime je oduševila njihovu ljubimicu. Drugi talas potražnje za "Braćom Karamazovim" dogodio se 1962. godine - nakon smrti Monro u medijima se dosta pričalo o njenim izjavama i ulogama koje je imala, i još jednom je njena izjava dospela u prvi plan. Publika je iznova "poludela" za romanom Dostojevskog, a izdavačka kuća je bila primorana da štampa knjigu u dva dodatna tiraža.

Lik Ane Karenjine u istoimenom romanu je "pozajmljen" od Puškinove ćerke

Lik Ane Karenjine svima je poznat je zahvaljujući školskoj lektiri, ali malo ko zna da je "prototip" lepe Ane bila starija ćerka njegovo kolege Aleksandra Puškina, Marija Gartung, kojom je Lav Tolstoj bio očaran. Posebno su se književniku dopadali Marijini talasasti pramenovi koje je nasledila od oca, a ovom detalju Tolstoj je posvetio posebnu pažnju kada je opisivao svoju heroinu: "Primetni su bili samo, ukrašavajući je, ti svojevoljni kratki zavituljci njene kose, koji su se uvek kovrdžali na temenu i slepoočnicama".