Magazin
Kako možemo pravilno da "odmorimo" mozak
Većina ljudi ne može da prepozna mentalni umor, sve dok ne dođe do ozbiljnih posledica po zdravlje, produktivnost, raspoloženje... Umesto da "čekamo" da svoj um gurnemo do krajnjih granica, najbolje je sprečiti premor i svakodnevno odmarati i "osvežavati" mozak. Izbegavanje ekrana, obavljanje aktivnosti koje ne zahevaju mnogo razmišljanja su samo neke od efikasnih promena koje možemo uvesti.
S obzirom na zahtevan svakodnevni raspored savremenog čoveka, teško je prepoznati kada je vreme da napravimo pauzu i dopustimo našem umu i telu da se odmore i osveže. Uglavnom budemo prinuđeni da odmorimo kada dođemo do sopstvenih granica iscrpljenosti (nedovoljno koncentracije, pravljenje grešaka, zdravstveni problemi...), to jest, kada shvatimo da nemamo drugog izbora.
Ne bi trebalo da čekamo da dođe do burnauta kako bismo preduzeli neophodne korake za sopstveno zdravlje. Umesto toga, najbolje je uvesti navike koje nam omogućavaju da "napunimo baterije" i održavamo produktivnost na zadovoljavajućem nivou.
Jednostavne radnje, bez ekrana
Mnogi koriste pauze na poslu i slobodno vreme u toku nedelje za korišćenje elektronskih uređaja, bilo da je listanje kroz različiti sadržaj na društvenim mrežama ili gledanje filmova/serija... Iako navedene aktivnosti ne zahtevaju fizički napor, mogu biti vrsta mentalnog opterećenja i dodatno nas iscrpeti (što ne možemo odmah primetiti, jer nam je "zabavno").
S druge strane, meditacija i slične vrste "mentalnog mirovanja" mogu biti veliki izazov, pogotovo za savremenog čoveka, koji je navikao da mu je um uvek "uključen", da konstantno usmerava pažnju ka određenom cilju. Postoje alternative koje mogu zameniti klasičnu meditaciju, a da ne uključuju elektronske uređaje:
Za pravilan mentalni odmor je najvažnije dam nam mozak bude "isključen", a upijanje informacija preko ekrana nije najbolje rešenje. Umesto toga, bolje je da petnaest minuta "skrolovanja" zamenimo radnjom za koju nije potrebno previše razmišljanja. Na primer, ako smo u domu, to mogu biti kratki kućni poslovi, kao što su organizovanje radnog stola, sređivanje sudova, nameštanje kreveta, zalivanje biljaka ili čak odlazak u samoposlugu. Biranje aktivnosti za koju "ne koristimo mozak" zavisi od pojedinca, ali najvažnije je da zapatimo da je mentalni odmor efikasniji kada ne gledamo u ekran.
Spavanje
Dobar san je savet koji se naizgled uvek može preporučiti kada tražimo rešenje za mentalnu iscrpljenost, ali mnogi od nas uglavnom ne uspevaju da odspavaju preporučenih sedam do devet sati svake noći. Kada je u pitanju zdravstveni problem koji nam remeti pravilan san, onda je važno pronaći adekvatnu pomoć. Ipak, u mnogim slučajevima, ljudi namerno izbegavaju rani odlazak u krevet iz nekoliko razloga:
- Pojedini veruju da su sasvim dovoljno produktivni čak iako spavaju manje od šest sati (sve dok ne dođe do preteranog umora)
- Neki svesno odlažu odlazak u krevet, jer ne smatraju da su imali dovoljno slobodnog vremena nakon radnog dana i žele da "nadoknade izgubljenu zabavu"
- Mnogi ljudi su noćne ptice i jednostavno su navikli na ovakav režim, bez obzira na radno vreme posla koji obavljaju a i dnevne obaveze
Možda deluje kao da možemo da "preživimo" na nedovoljno sati sna, ali vremenom, ovakve navike nas "sustignu" i naše zdravlje postepeno kreće da se pogoršava i može doći do mnogo većih problema, koji će nas sprečiti u završavanju svakodnevih rutina. Dobar san je neophodan za sva ljudska bića i potrebno je da uradimo sve što možemo da bismo ga dobili.
Ako potpuna promena rasporeda spavanja deluje isuviše izazovno, za početak je najbolje uvesti dnevne dremke, koje će služiti kao "brzo rešenje" kada osetimo da nam koncentracija i energija opadaju.
Novi hobi/veštine
Kada svakoga dana idemo istim ulicama, radimo iste poslove i imamo iste rutine, mozak može da postane prepoterećen monotonijom, što može biti manje očigledna (ali i dalje neželjena) vrsta iscrpljenosti. Da bi se sprečio "boraut" - premor od dosade, potrebno je povremeno sebi zadati nove izazove. Mozgu je ponekada potrebna nova vrsta stimulacije da bi smo "osvežili" um i održavali pravilan rad kognitivnih sposobnosti, što istvoremeno služi i kao odmor od jednoličnih mentalnih napora.
Postoji bezbroj opcija za novi hobi koji se može uvesti u svakodnevnu rutinu. Na primer, ako imamo određenu fitnes rutinu, onda možemo pokušati drugačiju vrstu treninga, da pronađemo nove pokrete ili raspored, koji bi aktivirali telo (i um) na drugačiji način.
Na primer, ako uglavnom vežbamo u teretani, možemo povremeno otići na plivanje, dok trčanje možemo zameniti vožnjom bicikla... Druga opcija može biti vezana za kreativnost ili vežbanje pamćenja: ako volimo da čitamo, možemo pokušati da napišemo nekoliko stranica fiktivne priče ili da pokušamo naučiti novi jezik (ili dva), možemo pronaći kurseve za usavršavanje određenih kreativnih veština...
