Magazin

Vežbanje kognitivnih sposobnosti kroz nove navike

Male promene u životnom stilu mogu dovesti do velikih razultata za lični razvoj. Navike koje ''vežbaju mozak'' ne moraju biti komplikovane, a vremenom mogu pozitivno uticati na kognitivne sposobine.
Vežbanje kognitivnih sposobnosti kroz nove navike

Učenje nije samo čitanje knjige pred ispit, već doživotni proces koji je zastupljen ne samo u akademskim, već i u poslovnim i privatnim odnosima. Unapređivanje kognitivnih sposobnosti je značajno za poboljšanje kvaliteta života i otvaranje prilika

Istraživanje različitih tema

Izdvajanje vremena za učenje ne mora da zahteva puno energije. Čitanje zanimljivog članka jednom dnevno, gledanje edukativnog "Jutjub" videa ili pretraživanje novih informacija u knjigama su neke od metoda "ležernog učenja". Važno je da izvori budu ne samo provereni, već i raznovrsni.

Pojedinci koji redovno slušaju perspektive ljudi različitih godina ili koji dolaze iz raznih delova sveta vremenom razvijaju empatiju i sposobnost razumevanja drugih. Pomno slušanje sagovorika u svakodnevnom životu postaje lakše, zajedno sa razvijanjem kritičkog načina razmišljanja. Dobro je imati autore i izvore od poverenja, ali povremeno traženje novih tački gledišta je dragoceno za razvoj inteligencije, radoznalosti i otvorenog uma. Pored toga, dobro je obratiti pažnju na seminare, izložbe i slične edukativne događaje u okolini.

Učenje novog jezika

Vežbanje stranog jezika je interaktivna vrsta učenja koja je korisna ne samo kognitivne, već i komunikativne sposobnosti. Razgovaranje sa drugima i praktikovanje nove veštine je efikasna "mentalna gimnastika", koja se može isplatiti na duže staze. Za one koji radije uče u samoći, pored privatnih časova, pisati dnevnike na stranom jeziku, gledati serije i filmove bez prevoda i slične aktivnosti mogu postati svakodnevne navike koje neguju novostečeno znanje.

Izlazak iz zone komfora

Iskustva koja umeju da deluju kao veliki i strašan izazov zapravo mogu pomoći u mentalnom razvoju. Mogu unaprediti snalažljivost, oštroumnost, inventivnost...Konačno postizanje cilja nakon sumnje u sebe povećava samopouzdanje i može biti motivacija za dalji lični razvoj.

Bilo da je u pitanju fitnes, akademski ili poslovni cilj, akumuliranje hrabrosti zahteva pragmatično razmišljanje i dobru procenu situacije i sopstvenih sposobnosti. Primer može biti odlazak na novo mesto. Samostalno istraživanje, traženje informacija i donošenje odluka su delovi uzbudljive avanture, ali i mentalne vežbe.

Biranje društvenog kruga

Provoditi vreme sa ljudima koji su edukovani, otvorenog uma i imaju bogato životno iskustvo iz kojeg se nešto može naučiti je neprocenjiv metod razvijanja intelekta. Naravno, prijatelje ne bi trebalo birati samo po navedenim stavkama, ali u trenucima kada se osećamo "zaglavljeno", dobro je porazmisliti o društvu u kome se nalazimo. 

Ponekada iste teme za razgovor ili prijatelji koji podržavaju loše navike mogu aktivno štetiti kognitivnom razvoju pojedinca. Iako određen odnos može biti sentimentalan, ponekada je važno analizirati ga i zaista se zapitati da li je kvalitetan. 

Upoznavanje novih ljudi, pogotovo ako dolaze iz različitih zemalja i imaju poptuno drugačiju kulturu i iskustva, može izuzetno obogatiti um. Bogato znanje se ne dobija samo iz knjiga, već i slušanjem drugih oko sebe.

image