Poleteo iz SSSR, vratio se u Rusiju: Kako je ruski kosmonaut ostao "zarobljen" godinu dana na orbiti

Vest o povratku dvojice ruskih i jednog američkog kosmonauta sa misije koja je neočekivano, umesto 180 trajala čak 371 dan, tokom proteklih dana bila je glavna tema u svim svetskim medijima. Razlog za produženje njihove misije bilo je neočekivano curenje rashladne tečnosti iz originalne kapsule.

Slična situacija dogodila se i 1991. godine, kada je ruski kosmonaut Sergej Krikaljov neplanirano na orbiti umesto 150 ostao 311 dana! Te godine, 20. maja, svemirski brod "Sojuz TM-12" na kome su se nalazila dva ruska kosmonauta i jedna britanka, uspeo je da se "nakači" na kosmički stanicu "Mir", a pri polasku na misiju ni jedan od članova posade nije ni slutio da će njihov povratak na Zemlju da bude pod znakom pitanja.

Ništa nije slutilo na nevolju

Prilikom poletanja na orbitu, svi članovi posade planirali su da njihova misija traje pet meseci, a zajedno sa Krikaljovim, na orbitalni kompleks je krenulo još dvoje kosmonauta: njegov sunarodnik, komandir Anatolij Arcebarski i britanska poslastičarka Helen Šarman, koja je mogućnost leta u kosmos dobila na nacionalnom konkursu koji je organizovala Margaret Tačer.

Na samom početku ništa nije slutilo na nevolju: raketom su doleteli do baze na koju su se bez problema nakačili, a njihova misija je bila izrazito uspešna - tokom pet meseci su uspeli da izvrše čak šest izlazaka u otvoreni kosmos. Pored toga, dvojica ruskih kosmonauta su instalirali i raznu opremu, poput sistem antena "Kurs" i farmu "Sofora".

Start sledećeg kosmičkog broda "Sojuz TM-13" koji su Krikaljov i njegov kolega dočekali na orbiti realizovan je sa kosmodroma Bajkonur 2. oktobra 1991. godine, a već 8 dana kasnije Arcebarski se vratio na Zemlju, dok je heroj naše priče nastavio sa radom na orbiti. Kao zamena Arcebarskom, na orbitu je stigao Aleksandar Volkov, koji je Krikaljovu trebalo da bude ispomoć i društvo.

Umesto pet meseci, kosmička misija trajala skoro godinu dana

Ipak, kada je misiji došao kraj, do kosmičke posade je putem redovne radio-veze koja se održavala sa Zemljom došla neočekivana informacija: Sovjetski Savez se raspao! To možda i ne bi toliko šokiralo članove posade da politička situacija nije uticala na njihov povratak, a jeste, i to direktno - kako je zemlja iz koje je Sergej Krikaljov krenuo prestala da postoji, on nije imao gde da se vrati.

Naravno, Sovjetski Savez nije samo nestao sa mape, već se preobazio u Rusku Federaciju, ali su Sergej Krikaljov i Volkov na orbiti proveli još punih šest meseci. Trenutak kada je saznao da će na orbiti ostati neplanirano dugo, Krikaljov je opisao u intervjuu za jedan ruski medij:

"Pozvao me je Valerij Rjumin, rukovodilac programa, i objasnio da se dva leta, jedan sa austrijskim i drugi sa kazahstanskim kosmonautom objedinjavaju, kao i da razmišljaju kako da se izvuku iz situacije. Najlakše im je bilo da ja ostanem od sledeće ekspedicije, što sam i uradio", naveo je ruski kosmonaut.

Ali, zbog čega se Krikaljov zapravo nije mogao vratiti na Zemlju? Da je problem bio birokratske ili neke druge prirode? SSSR je zvanično prestao da postoji 26. decembra 1991. godine, a nakon njegovog raspada, sredstava za kosmičke misije u državi nije bilo. Novonastala Ruska Federacija nije imala novca za slanje zasebnog kosmičkog broda koji bi vratio Krikaljova na Zemlju, a u onom u kome je ranije otputovao njegov kolega Arcebarski prosto nije bilo mesta, i tako je Sergej ostao sa Volkovim na orbiti još šest meseci.

Povratak na zemlju i obaranje rekorda

Nakon još šest meseci boravka na orbiti, Sergej Krikaljov se konačno vratio na Zemlju, a njegov boravak u kosmosu koji je ukupno trajao 311 dana oborio je sve svetske rekorde. Iako kada je 25. marta 1992. godine ruski kosmonaut dotakao tlo svoje otadžbine, to više nije bio Sovjetski Savez, već Ruska Federacija, država je itekako nagradila herojski podvig svog sunarodnika i dodelila mu zvanje Heroja Rusije.