Mit ili istina: Da li sa svakom novom generacijom ljudi postaju sve ružniji

Nedavno su u jednom eksperimentu, istraživači napravili 3D model našeg potomka - devojčicu Mindi, ali su je stavili da "živi" u 20. veku. Prikazana je savijenih leđa, kratkog vrata, drugačijih kapaka, krivih ruku i prstiju. Autori eksperimenta su uvereni da će takve telesne posledice proizaći iz stalne upotrebe pametnih telefona koji maltene svi držimo u rukama.

Takođe, na mrežama često možemo da vidimo kako se upoređuju likovi iz starih filmova, sa današnjim ličnostima. Komentari se kreću od onih kako su ljudi pre izgledali "kao gospoda", do skroz suprotnih - da savremenici izgledaju dosta mlađe u odnosu na "vršnjake" iz daleke prošlosti.

Otečene oči, grba i kandže na rukama: Kako će 2100. godine izgledati oni koji rade isključivo od kuće

Svoju tezu o ovoj temi dala je i Šafi Hasan osnivač Sidnejske kompanije specijalizovane za estetiku lica koja kaže da "sa svakom novom generacijom, lice prosečne osobe postaje manje privlačno".

Mnogi tvrde da su ljudi izgledali lepše pre i da sada "evolucija privlačnosti" ne ide u pravom smeru.  

Šta kaže nauka - da li zaista zbog sadašnjeg načina života čovek ne evoluira ka boljem i da li evolucija čini ljude manje privlačnim. 

Još nije moguće odredti kako ćemo izgledati u budućnosti 

Pre svega, na zdravlje i organizam utiču geni, tačnije ono što smo dobili od roditelja, jasni su naučnici.

"Danas je opšteprihvaćeno da ljudsko zdravlje zavisi od genetike u proseku za 25 odsto. Mislim da se to odnosi i na izgled i na atraktivnost", kaže Irina Žegulina, genetičar, naučni i medicinski edukator za Komsomoljskuju pravdu i dodaje:

"Recimo da uporedimo izgled ljudi sada i pre 50, 100 godina ili nekoliko vekova - nikakve primetne nasledne promene se ne mogu desiti u tom vremenskom periodu. Sa genetske tačke gledišta, mehanizmi se ne menjaju. Stoga, ne vidim razloga da se daju bilo kakva pouzdana predviđanja o izgledu u budućnosti. Sada nije moguće identifikovati bilo kakve trendove", kaže.

Geni savremenih ljudi se malo razlikuje od gena naših predaka i malo je verovatno da će se velike promene pojaviti u dogledno vreme."Naš izgled u velikoj meri zavisi od uslova života i navika koje se formiraju u detinjstvu, porodici, a koji u velikoj meri određuju budući život i izgled", primećuje genetičarka, a piše kp.ru

Poznato je da su savremeni ljudi u proseku viši od svojih vršnjaka koji su živeli početkom prošlog veka i ranije.

"To se ne objašnjava evolucionim ili genetskim promenama, već uslovima života. Problemi sa hranom, bolesti i stresovi kod dece su uticali na tu pojavu. Kada se ovi problemi eliminišu, ljudski organizam jednostavno "shvata" svoj genetski potencijal rasta i ljudi postaju viši", ističe genetičarka.

Takođe je dodala da "promene u izgledu sada nisu određene genetikom, već promenama životne sredine, dostupnošću raznih beneficija i razvojem medicine".

Sa njom je saglasan i plastični hirurg, koji tvrdi da nije primetio tendenciju pogoršanja izgleda:

"Ima mnogo lepih ljudi. Ako pokušate da uporedite njihove proporcije lica, boju očiju i druge, nazovimo merljive karakteristike, oni će biti drugačiji. Shodno tome, da bi se izmerila atraktivnost, čak i kroz nekoliko generacija, neophodno je da takvi kriterijumi budu opštepriznati i potvrđeni, što mi se čini nerealnim", kaže Vladimir Zlenko, plastični hirurg i dodaje: "Ako govorimo o mojoj ličnoj praksi, već više od 17 godina operišem pacijente različitih starosnih grupa, koji pripadaju različitim generacijama i nisam primetio tendenciju pogoršanja izgleda".

Šta utiče na percepciju privlačnosti

"Pre svega, masovna kultura i ono što se u medijima predstavlja kao moderno i lepo. Što se tiče plastične hirurgije primećene su promene. Pre petnaestak godina bili su popularne velike grudi. Danas se trend okrenuo ka prirodnosti. Žene dolaze sa zahtevom za korekciju oblika grudi, koje je posle nemoguće razlikovati od prirodnih", kaže hirurg.