Magazin
Ove 3 rečenice ne bi trebalo govoriti deci
"Zašto me ne slušaš" je sigurno jedna od fraza koju roditelji često govore deci, ne znajući da upravo ona može negatovno uticati na njihov razvoj. Da bi odgajali emocionalno inteligentniju decu, roditelji bi trebalo da razgovaraju sa njima na emocionalno inteligentan način, a porodično okruženje jeste najbolje mesto da se nauče razne životne lekcije. Stručnjaci savetuju da ovakve rečenice treba izbegavati u širokom luku, ukoliko želite da mališan izraste u stabilnog i empatičnog čoveka.
Emocionalna inteligencija se definiše kao sposobnost prepoznavanja, razumevanja, izražavanja i upravljanja emocijama. Psiholozi smatraju da se emocionalna inteligencija razvija još od malena i podrazumeva da dete ima razvijenu empatiju, otvoren odnos i da je znatiželjno.
Naravno da na nju utiče dosta faktora i u njenoj zdravoj izgradnji bitno je i kako se postave mama i tata.
Postoje situacije kada roditelji, svesno ili nesvesno ili možda zbog neznanja, mogu negativno da utiču na emocije kod dece. Doktorka Džulija Digani se bavila ovom temom i podučala je ljude raznim stilovima komunikacije koji podstiču povezanost i nezavisnost, što je od vitalnog značaja ako želite da imate jake, zdrave i empatične odnose.
U nastavku pročitajte koje to tri rečenice, po mišljenju doktorke, roditelji treba da izbegavaju u vaspitanju svoje dece. Takođe, navela je i konkretne primere koji bi bili korisni u odnosu sa decom.
Zašto nisi motivisan
Umesto da detetu kažemo ovu frazu, emocionalno inteligentan odgovor bi bio taj da mi, kao roditelji, saznamo gde "leži" motivacija i sposobnosti deteta.
"Kada deca imaju poteškoća oko nekih stvari, to nije zato što ne žele da to urade dobro, nego zato što jednostavno ne mogu", kaže neuropsiholog doktorka Džulija Digani i dodaje da "problem nije njihova motivacija, već se često radi o tome da ne mogu da se povežu roditeljska očekivanja i dečije mogućnosti".
Recimo da dete provodi previše vremena igrajući video igrice, a da skoro uopšte ne čita knjige.
Izbegavajte da ga pitate: "Zašto više ne čitaš" i umesto toga, otvoreno mu recite "Vidim da zaista voliš da igraš igrice. Voleo bih da čujem šta ti se toliko tu sviđa", piše Si-En-Bi-Si.
Zašto me ne slušaš
Detetu je potrebno da istraže svet na osnovu sopstvenog identiteta, a ne na osnovu roditeljskih uverenja o tome kako bi ono trebalo da bude. Zato, doktorka savetuje da umesto pitanja "zašto me ne slušaš", prvo dobro razmislite i zapitate se "da li sam te ja, kao roditelj, čuo, slušao". Emocionalno inteligentni roditelji, koji svojim ponašanjem daju dobar primer, streme da se povežu sa svojim detetom. Deca bi trebalo da znaju da su voljena i da vi želite da čujete šta oni imaju da kažu o nekom njihovom iskustvu.
"Pre izvesnog vrena, radila sam sa roditeljima čija je ćerka imala problema sa pažnjom. Bili su veoma frustrirani. Devojčica nije htela da uđe u ordinaciju, nije čak htela da izađe iz automobila. Kada smo kasnije razgovarali sa njom, saznali smo da joj je zapravo smetala muzika koja se puštala u ordinaciji. Pravi problem, u ovom slučaju, bio je taj što zapravo roditelji nisi čuli potrebe svog deteta", kaže Džulija.
Ne poštuješ me
"Često viđam roditelje kako iznose katastrofalne zaključke o ponašanju svog deteta na osnovu sopstvene nesigurnosti. Jedan par mi je rekao: "Naše dete nas uopšte ne poštuje", a ovo su zaključili na osnovu toga što njihov tinejdžer nije završio domaći zadatak. Kada su roditelji izneli svoju zabrinutost u opuštenom razgovoru sa detetom, saznali su zapravo u čemu leži problem: "Ja vas poštujem, ali taj domaći zadatak mi je bio veoma težak".
U takvim sitiacijama, kada pomislite da vas dete ne poštujete, emocionalno najinteligentniji pristup bi bio da postavite konkretno pitanje bez osude, ali da potvrdite svoju spremnost da slušate. Razgovarajte sa mališanom ili tinejdžerom na sledeći način: "Primetila sam da si dobio tek prelaznu ocenu na poslednjem testu. Hajde da vidimo šta se dogodilo. Reci mi šta ti misliš o tome zašto se dogodilo", savetuje doktorka.
