Magazin
Česta službena putovanja mogu prouzrokovati gojaznost
Iako biste verovatno pomislili da dinamičan posao i česta službena putovanja podrazumevaju i vitku liniju, jer vremena za redovne i obimne obroke baš i nema, stvarnost je sasvim suprotna. Naime, naučnici su dokazali da promene bioritma koje nastaju kao posledica promene vremenskih zona utiču i na promenu cirkadijalnih ritmova, a kao posledica se mogu javiti i nekontrolisana žudnja za hranom i unos većeg broja kalorija.
Istraživači sa Univerziteta u Bristolu, u Velikoj Britaniji, pronašli su vezu između čestih službenih putovanja i povećanja apetita. Kako se ispostavilo, džet-leg i nedostatak sna imaju sposobnost da izazovu određene promene u mozgu zbog kojih žudnja za hranom i unosom većeg broja kalorija raste.
Kako je promena bioritma povezana sa moždanim funkcijama
Naučnici su nastojali da razmeju uzročno-posledičnu vezu poremećaja bioritma povezanih sa promenom u vremenskim razlikama i moždanih funkcija, i u tu svrhu su sproveli eksperiment na glodarima. Laboratorijski miševi podeljeni su u dve grupe, od kojih je jedna podvrgnuta veštačkoj promeni dana i noći (paljenjem i gašenjem svetla van uobičajenog režima), dok je druga živela i spavala kao i obično.
Ispostavilo se da poremećaj cirkadijalnih ritmova može promeniti i moždanu regulaciju hormona koji kontrolišu glad, odnosno njihov disbalans. Konkretno, kod miševa koji su bili u grupi koja je podvrgnuta veštačkim promenama dana i noći uočena je disregulacija hipotalamičkih oreksigenih neuropeptida. Drugim rečima, kada im je bilo prirodno vreme za spavanje, oni su bili gladni.
Kako nas službena putovanja mogu učiniti gojaznim
Nakon što su ustanovili da se kod glodara koncentracija hormona menja zavisno od vremena dana, naučnici su dobijene rezultate iskoristili i replicirali ih na ljude, koji zbog posla neretko promene i po nekoliko vremenskih zona u jako kratkom vremenskom periodu. Kod pojedinih zanimanja džet leg je sasvim uobičajena pojava, a u zoni rizika nalaze se članovi avio-posade, novinari - reporteri, i svi drugi zaposleni kojima je posao vezan za teren i različite zemlje, poput naftaša, građevinaca i slično.
U uslovima ovakvog rada, organizam trpi velike promene u bioritmu i ne stiže da se navikne na česte i nagle promene, a kao posledica javljaju se i čest i nekontrolisan osećaj gladi, kao i potreba za njegovim namirivanjem.
