Magazin
Kako nastaju zablude i sujeverja i kako se od njih odbraniti
Od kako je sveta i veka, ljudi veruju u neke više sile, u zakone snažnije od ovih zemaljskih i u to da ništa nije slučajno i da se iza mitova krije logično objašnjenje. U stvarnosti, mitovi nastaju kao posledica "zakona malih brojeva" - psihološkog fenomena zbog koga se zaključak donosi nakon samo jednog (ili par) izolovanih slučajeva. Kako se odupreti upadanju u zamku i ne bazirati svoje odluke na besmislenim sujeverjima?
Sujeverja i mitovi su stari koliko i ljudski rod, a mnogi narodi gaje "lažna verovanja" ma koliko ona nelogična i smešna bila. Ni Srbija nije ostala "imuna" na sujeverne rituale, pa se tak kod nas često crne mačke izbegavaju u širokom luku, ispod merdevina ne prolazi ni slučajno, a za sreću prosipa čaša vode. Besmislena ili ne, sujeverja i ubeđenja imaju svoje objašnjenje.
Zakon malih brojeva
U psihologiji poznat kao "zakon malih brojeva", fenomen donošenja zaključka na osnovu samo jednog izolovanog slučaja je u društvu veoma učestala pojava. Šta to znači? Evo nekoliko banalnih primera:
- u svom okruženju imate osobu koja je pušač, a koja je doživela duboku starost, kao i mladog čoveka koji je iznenada preminuo - zaključak može biti da pušenje ne utiče na dužinu životnog veka
- rođeni ste u sredu, a jednom ste u sredu i osvojili džek-pot na lutriji - dakle, sreda je vaš srećan dan i ubuduće ćete sve važne stvari rešavati sredom
- u vožnji redovno koristite telefon, ali nikada niste izazvali saobraćajnu nezgodu - vaš zaključaj može biti da korišćenje mobilnog teleofna nikako ne utiče na bezbednost u saobraćaju
Iako može delovati glupo, u pozadini kreiranja mitova i sujeverja leži psihologija, a psiholog Danijel Kaneman, laureat Nobelove nagrade, objasnio je i zbog čega u ljudskoj prirodi postoji težnja ka preuveličavanju povezanosti dva događaja.
Zbog čega vidimo povezanost tamo gde je nema
Težnju za prepoznavanjem povezanosti tamo gde je nema, psiholog je objasnio osnovnim principom preživljavanja koji je deo evolutivnog napretka: ukoliko ste primetili komešanje u žbunu, a niste ga povezali sa potencijalnim napadom zveri koja se u njemu krije, vrlo verovatno nećete preživeti. Sa druge strane, alarmiranje u slučaju priviđanja pretnje neće imati nikakve posledice, jer vaš život svakako nije ugrožen. Kako je osobina prepoznavanja uzročno-posledične veze istorijski bila važan segment preživljavanja, ona se ustalila i u svakodnevnom životu.
Ljudski mozak je isprogramiran na uočavanje zakonitosti još od najranijeg doba: kao mali volimo priče sa logičnim krajem, volimo igre koje nas dovode do cilja, a sve slučajnosti se trudimo da obrazložimo ne bismo li u svojoj glavi "posložili sve po policama". Ipak, ukoliko se otme kontroli, ovakva težnja ka uzročno-posledičnim zaključcima može da se okrene protiv nas i navede nas da se pridržavamo banalnih rituala, pa čak i zažmurimo na zaista alarmantne situacije.
Kako ne upasti u zamku kreiranja mitova i sujeverja
U nauci se sa razlogom koriste metode statističke analize - one pomažu da se uoči značaj nekog događaja zavisno od veličine uzorka i verovatnoće obistinjavanja. Ukoliko se vratimo na sam početak i uzmemo primer starije osobe koja je pušač, posmatranje tog izolovanog slučaja nas dovodi do pogrešnog zaključka, ali ako sagledamo širu sliku i istražimo naučne studije na hiljadama ispitanika, shvatićemo da je pušenje itetako štetno. Statistika će pokazati pravu sliku.
Ukoliko se pak radi o drugom primeru, koji se tiče srećnih dana, budući da ovakve teme retko kada budu naučno dokazane ili oporvgnute, prihvatite činjenicu da se radi o čistoj slučajnosti - priznavanjem ćete sebe zaštititi od mnogih razočaranja, pa čak i pogrešnih odluka u životu.
