Magazin
Bobi, najstariji pas na svetu, uginuo u 32. godini
Bobi, najstariji pas na svetu i apsolutni Ginisov rekorder, preminuo je u svom domu u Portugalu. "Njegovih 11.478 dana na zemlji nikada neće biti dovoljni za one koji su ga voleli", napisala je veterinarka koja je objavila tužnu vest.
Tužna vest za sve ljubitelje životinja danas je obišla sve društvene mreže kada je veterinarka Keren Beker objavila da je pas Bobi, najstariji pas na svetu, uginuo u 32. godini života.
"Iako je nadživeo svakog psa u istoriji, njegovih 11.478 dana na zemlji nikada neće biti dovoljni za one koji su ga voleli", napisala je veterinarka.
Bobi je bio Ginisov rekorder
Pas Bobi, čistokrvni alentejski mastif, je u februaru poneo dve laskave titule - za najstarijeg živog psa na svetu, kao i za najstarijeg psa u istoriji, oborivši rekord koji je pre toga držao drugi krzneni Ginisovac - pas Blui, koji je uginuo u 30. godini života, davne 1939. godine.
Bobijeva starost - 31 puna godina i 165 dana - utvrđena je uvidom u bazu podataka o kućnim ljubimcima portugalske vlade, kojom upravlja Nacionalna unija veterinara. Bobi inače nije jedini dugovečni pas u svojoj porodici: i njegova majka je doživela duboku starost i uginula sa 18 godina (pri čemu je prosečan životni vek ove rase od 12 do 14 godina), dok su neki članovi njegove porodice poživeli još duže - do 22. godine.
Bobijeva sudbina je bila puna izazova
Ceo svoj životni vek Bobi je proživeo sa svojom porodicom u selu Konkeiros, nedaleko od zapadne obale Portugala, a kao mali bio je jedan od četvoro štenaca u kući. Kako su imali puno životinja, vlasnici su ipak rešili da čitavo leglo uspavaju, ali je za Bobija život imao drugačiji plan - njega je vešto sakrio tada osmogodišnji dečak Leonel i krišom ga hranio sve dok Bobi nije dovoljno porastao. Kada je već stasao u zavidnog "mladića", Bobi je otkriven od strane dečakovih roditelja, te je porodica odlučila da ga zadrži.
"Otac mi je bio lovac, pa smo uvek imali mnogo pasa. Nažalost, u to vreme su stariji ljudi smatrali normalnim da, ukoliko nisu mogli da drže više životinja, zakopaju mladunce u rupu da ne bi preživeli", kaže Leonel Kosta.
"Priznajem da su nas kaznili kad su saznali, ali je bilo vredno toga", ističe Leonel.
Od tada je Bobi bio sa porodicom i jeo hranu koju i oni, ali bez začina.
