Sveti Luka ili Noć veštica

Prema srpskom narodnom verovanju danas će se saznati kakva će zima biti, a sudeći po tome kakve se polemike godinama vode na današnji dan, saznaćemo i koliko "hejtera" ima sa obe strane, odnosno koliko ima "prosvećenih modernista i zatucanih tradicionalista", kako jedni druge zovu. Jedni smatraju da je Noć veštica dobar način zabave i ispoljavanja kreativnosti, dok drugi tvrde da je danas pravoslavni praznik, te da ne treba praznovati preuzete, zapadne.

Naš izbor

Francuska ukida srpsku kulturnu baštinu na Kosmetu: Novo Brdo, despot Stefan i Fadilj Hodža

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog Luku, u narodu poznat kao Lučindan. Luka je jedan od četvorice jevanđelista i pisac je Jevanđelja po Luki i Dela apostolskih. Vernici ga slave kao iscelitelja i poštuje se kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika. Ovih dana se obično govori:"Ide Luka - eto vuka" ili "Sveti Luka - sneg do kuka", najavljujući zimu i snegove. 

Takođe, danas se obeležava i Noć veštica (popularno Halloween), praznik koji dolazi iz keltske tradicije, a kojim započinje period posvećen sećanju na mrtve. Obeleževaju ga maskiranje, skupljanje darova i rezanje bundeva. U poslednjih desetak godina, održavaju se maskenbali i žurke u čast ovog praznika i kod nas. 

Noć veštica ili Sveti Luka? Moraju li građani Srbije uopšte i ovde da naprave izbor?

Za jedne Sveti Luka, a za druge Noć veštica

Jedni su za Svetog Luku, drugi za Noć veštica, treći govore da će da slave i obeležavaju oba, jer je tako najsigurnije. Neretko se izražava bojazan da će doći vreme kada ćemo zaboraviti na tradiciju i munjevitom brzinom utrčati u zamke komercijalnih praznika.

Ova polemika, kao i ona oko Dana zaljubljenih ili Svetog Trifuna, uvek izazove mnoštvo komentara na društvenim mrežama.

Dakle, na osnovu komenatra koji kruže mrežama, nameće se pitanje - da li zapadni praznik može da ugrozi Svetog Luku:  

"Noć veštica ne može da ugrozi Svetog Luku, pošto je Sveti Luka i krsna slava i pravoslavni hrišćanski praznik. Takođe, vernici se pridržavaju crkvenog kanona i tu nema dileme", kaže za RT Balkan etnolog Vesna Marjanović i dodaje:

Milanoviću smeta Đoković: To je onaj rusofil

"Što se tiče Noći veštica to je praznik vezan za katoličku crkvu, to je noć uoči obeležavanja Svih svetih i praktično možemo da nađemo paralelu sa našim Zadušnicama. To što se sad vezuju za maskirane povorke, prikupljanje darova i neke strašne stvari, rekla bih da je to balans, kao klackalica, između dobra i zla. Kada govorimo o panevropskoj kulturi, možemo reći da su svi narodi imali na kraju jeseni i početkom zime prerušavanja, da bi se time oteralo zlo koje zima donosi i koje asocira na trulež i raspadanje. Sve se to radilo da bi se Sunce što pre "probudilo" i tako pomoglo da život ponovo krene. To je krug u kojem fiktivno i priroda umire. Tu su preci pokojnici, za koje se verovalo da jednom godišnje, kad se priroda smiri izlaze iz zemlje, pohode bližnje, dobijaju darove i onda se vraćaju i pomažu da se ponovo priroda probudi".

"Jel' ti slaviš Noć veštica"

Ovo pitanje trenutno je često i među decom. Neosporno je da su njima i kostimi i slatkiši veoma privlačni, ali sa proslavom se često ne slažu roditelji.

Ipak, etnolog smatra da su maskenbali povodom Noći veštica izgovor za zabavu: 

"To što deca sad uživaju u vrtićima i školama i prave maskembale je samo izgovor za dobru zabavu. To jako privlači decu, i rekla bih da je to jedan balans između dobra i zla. Zlo se tera zlim likom i bukom i vidim u tome samo dobru zabavu. Mlade populacije ne shvataju šta se tu događa, tek kasnije kad odrastu saznaju više i shvate da je to ipak jedan put zajedničke evropske tradicije", kaže etnolog.

Šta kaže sveštenik

"Ovo je više povod za društveni događaj, nego što je slavljenje praznika. Ljudi koji obeležavaju Noć veštica umesto hrišćanskog praznika Sveti Luka ne prave nikakav greh, ali bi svakako trebalo da obeležavaju naše praznike, u ovom slučaju, Svetog Luku i Svetog Petra Cetinjskog. Nije toliko strašno da obeležavate ovaj praznik, jer on u svojoj pozadini nema sistem vrednosti ili neku posebnu ideologiju - nema taj potencijal", svojevremeno je istakao za medije đakon Stevan Jovanović.

Maskiranja su poznata još od davnina

"Uopšte, sva prerušavanja potiču iz doba antike, a ostala su i na našem području. Mi možemo da pravimo paralelu sa pokladnim običajima, kada su tokom poslednje nedelje pred Uskršnji post prerušena deca išla od kuće do kuće. Komercijalizacija Noći veštica se dogodila kada su Irski emigranti otišli u Ameriku. Da se proširi, uticali su globalizacija, pokretljivost stanovništva, multikulturno područje, multiversko područje... I ako neko uživa u svemu tome, onda zašto da se ne slavi?", kaže Vesna Marjanović. 

Dovitljiv predloga za "pomirenje" dolazi kao i uvek od tviteraša - možda je ovako i najbolje.