Carski balovi u Rusiji su imali i svoju mračnu stranu

U periodu 18. i 19. veka balovi su igrali veliku ulogu u životu carske porodice i svih članova ruske elite. Na njima su se često za bogatom trpezom dogovarali važni poslovi, kovali planovi za buduće vojne pohode, ali i "ugovarali" brakovi između pripadnika najviših slojeva društva.

Oni su bili toliko značajan deo ruske tradicije, da su imali i svoje posebno mesto u književnosti, a budući da su ruski pisci poznati po svojoj spisateljskoj moći, čitalac bi neminovno poželeo da se nađe u mašini vremena i makar na tren postane deo bajkovite balske večeri. Ipak, ovakve manifestacije su imale i svoju mračnu stranu, koja se većini nas, sasvim sigurno ne bi dopala.

Na haljine se čekalo mesecima, oblačenje je trajalo i po nekoliko sati

Carski bal je bila jedna od onih prilika kada se, nasuprot poslovici, o knjizi sudilo po koricama. Baš iz tog razloga, svakoj od zvanica je bilo važno da se na ovakvoj svečanosti pojavi u najboljem mogućem izdanju. Dame su se za balove obično spremale mesecima unapred, pažljivo birajući materijal od koga će biti sašivena haljina, cipele koje će obuti, šešir koji će uklopiti uz ostatak kombinacije, kao i nakit. Na balovima je postojalo i nepisano pravilo da su udate žene mogle da obuku haljinu bilo koje boje, dok su one slobodne morale da nose haljinu bele boje ili eventualno neku pastelnih tonova.

Kada bi sve bilo spremno i kada bi konačno nastupio taj dan, dame bi se zajedno sa svojom poslugom zatvarale u svoje odaje, a čitav proces spremanja za izlazak trajao je i po 5, 6 sati. Korseti, koji su činili gornji deo haljina, su zatezani toliko jako da bi devojke jedva uspevale da ugrabe dah, dok su donji deo kombinacije činile postava, podsuknja i haljina.

Zatim bi usledilo šminkanje, koje je podrazumevalo veliku količinu pudera koji bi prikrio i najmanje nedostatke, kao i pravljenje frizure koja je trebalo da savršeno dopunjuje odevnu kombinaciju i istakne nakit, poput tijara i minđuša. Do kraja dana, kada su balovi obično počinjali, žene su već bile iscrpljene do iznemoglosti.

Plesalo se satima, a dama nije smela da odbije ples

Glavni element svakog bala bio je ples, a pravila carskog dvora su bila veoma striktna po tom pitanju: prvo se plesao polonez, zatim valcer, pa mazurka i na kraju kotiljon. Kavaljeri su dame pozivali na ples unapred, a svaka devojka je sa sobom nosila i posebno blokče u kome bi zapisivala sve svoje plesne partnere. Za mlade, neudate devojke su važila i posebna pravila - one nisu smele da pokažu nezadovoljstvo svojim partnerom ili njegovim plesačkim sposobnostima, glasno da se smeju ili da javno pokazuju da im se kavaljer dopada.

Svaki ples je, naročito u poređenju sa današnjim, trajao veoma dugo: polonez oko 30 minuta, a poslednji, kotiljon, čak dva sata! Tokom jednog plesa, devojke su mogle da promene i po nekoliko partnera, suptilno se rotirajući u vrtlogu plesnog podijuma. Po pravilu, ples je počinjao oko 8 uveče i trajao do duboko u noć.

Na dvoru je bilo toliko zagušljivo da su devojke padale u nesvest

Iako su se balovi uvek organizovali u najvećim salama raskošnih dvoraca, zbog velikog broja gostiju dešavalo se da svežeg vazduha nestane već nakon nekoliko sati. Osim očigledne gužve (često je na ovakvim događajima bilo i po nekoliko stotina ljudi), problem je pravio i veliki broj sveća koje su obasjavale čitave prostorije i praktično "gutale" kiseonik. Pored toga, i velika količina pudera koji su žene nosile je dodatno otežavala disanje, budući da su u to vreme u takvu kozmetiku dodavali i različite mirisne note.

Obuća koju su morali da nose muškarci, a koja je bila izrađena od posebne vrste kože, bila je još jedan od razloga zbog koga se na balovima jedva disalo. Kada se doda i miris znoja (da, u to vreme nije postojalo antiperspiranata na koje smo danas navikli) koji su muškarci trudili da zamaskiraju kolonjskom vodom, dobije se simfonija mirisa koju ne biste poželeli ni najgorem neprijatelju. Od mešavine ovakvih "miomirisa" dame, koje su i ovako jedva disale zbog jako stegnutih korseta, bi često padale u nesvest, a zatim bile izvođene sa veselja kako bi udahnule svežeg vazduha.