Kako je pas Lajka postala kosmonaut, heroj i prvo živo biće izvan Zemljine orbite

Trećeg novembra davne 1957. godine, pre tačno 66 godina, sa kosmodroma Bajkonur u svemir je lansiran drugi po redu veštački satelit, Sputnjik-2. Na njemu se nalazila i Lajka, koja je u istoriji ostala upamćena kao prvo živo biće koje je napustilo Zemljinu orbitu.

Kako je Lajka postala kosmonaut

Sovjetski kosmonauti su za svoje pomagače gotovo uvek birali pse, za koje su smatrali da su veoma uravnotežena i saradljiva bića, a posebnu prednost su davali psima lutalicama. Oni su uvek bili posebni - manje razmaženi od rasnih pasa, skloniji dresuri i mnogo snalažljiviji, što je bilo od naročite važnosti za projekte ovog tipa. Lajka je, kao i svi drugi kandidati za let u svemir, pronađena na moskovskim ulicama.

Pripremi pronađenih pasa za let u svemir ruski kosmonauti su pristupali sa posebnom pažnjom, a čitav proces je trajao mesecima. Pas je bio potpuno spreman za let tek kada bi sasvim mirno mogao presedeti 20 sati u skučenom kavezu bez ikakvih promena ponašanja i raspoloženja. Kako se približavalo vreme lansiranja Sputnjika-2, tako se i krug kandidata za let u svemir sve više i više sužavao. Na kraju, u najužem izboru su se našla tri psa: Albina, Lajka i Muha.

Albina je već dva puta učestvovala u suborbitalnim letovima, ali je u tom trenutku bila skotna, pa su nju odlučili da ostave kao "plan B". Muha je bila "felerična" - imala je blago pokrivljene prednje šape, zbog kojih bi na slikama izgledala manje lepo. I tako je odlučeno da u svemir poleti Lajka, dve godine stara "mešanka" divnog karaktera i pogleda punog radoznalosti.

Lajka je čovečanstvu otvorila vrata kosmosa

Trećeg novembra 1957. godine u 7 časova i 28 minuta po moskovskov vremenu, sa kosmodroma Bajkonur, Lajka je krenula na put bez povratka. U kabini u kojoj se nalazila bio je i poseban iluminator, kroz koji su članovi posade s vremena na vreme pratili njeno stanje i komunicirali sa njom. U momentu izlaska izvan Zemljine orbite, Lajkina kapsula se, kako je i bilo planirano, odvojila od raketnog nosača i otpočela istorijski let oko Zemlje.

U početku, sve je bilo u savršenom redu - Lajka je, kao prava vešta kosmonautkinja, mirno sedela i radoznalo pratila zvukove rakete. Za vreme prva tri kruga oko Zemlje, svi pokazatelji su bili perfektni, međutim, kada je Sputnjik-2 započeo svoj četvrti krug, sistem je prikazao grešku - problemi sa održavanjem vlažnosti u kabini u kojoj se nalazila Lajka. Temperatura je počela da se podiže jako brzo, a već na početku petog kruga oko Zemlje iznosila je 41 stepen Celzijus. Svima koji su sa Zemlje pratili Lajkinu misiju bilo je jasno da je u tom trenutku nastupila njena smrt.

Lajka je imala posebnu misiju - da istraži mogućnosti boravka u svemiru

Osnovni zadatak Lajkinog leta bio je da se istraži mogućnost boravka živih bića u svemiru tokom dužeg vremenskog perioda. Plan je bio da u kosmosu boravi punih nedelju dana, a u toku priprema kosmonauti su znali da se ona sa misije neće vratiti živa - u to vreme nije postojao povratni mehanizam koji bi kapsulu vratio na Zemlju.

"Znali smo da će umreti tokom leta, u to vreme nije bilo načina da je vratimo. Otišla sam da je posetim, zamolila je da nam oprosti i plakala sam dok sam je poslednji put mazila", rekla je Adilija Kotovskaja, članica tima naučnika koji je pripremao Lajku za let u svemir.

Iako se Lajkin let završio izuzetno tragično, misija je bila ispunjena - ona je bila dokaz da je boravak živih bića izvan Zemljine orbite moguć i tokom dužeg vrmenskog perioda. Danas se u sklopu Instituta vojne medicine u Moskvi nalazi i spomenik Lajki, koja je žrtvovala svoj život kako bi ljudima otvorila vrata kosmosa.