Magazin
Prvi autobus u Rusiji je bio električni i pojavio se pre 125 godina
Iako električni automobili i autobusi i danas slove za čuda tehnike, u Rusiji su se prvi primerci ovakvih vozila pojavili pre više od jednog veka. Od intrigantne ideje do realizacije i prvih vozila, inženjeru Ipolitu Romanovu je bilo potrebno samo par godina, a zahvaljujući podršci carske porodice i lokalnih preduzetnika, peterburškim ulicama je još 1898. godine kruziralo nekoliko električnih vozila.
U Carskoj Rusiji je u stara vremena živeo veliki broj majstora, a svaki od njih je bio izuzetan poznavalac svog zanata. Bilo je i građevinaca, i električara i mašinaca, a jedan od tih vrsnih znalaca bio je i Ipolit Romanov, inženjer koji se smatra "ocem" prvih električnih automobila i autobusa u Rusiji.
Prvi električni automobil bi mogao da parira Maskovoj Tesli
Kraj 19. veka je u Rusiji bio veoma plodonosan, naročito zahvaljujući tehnološkim izumima našeg heroja, Ipolita, koji je 1898. godine stvorio prvi automobil na električni pogon! Da, njegovo vozilo je išlo na struju. Za stvaranje prototipa prvog "elektrokara" Ipolitu je bilo potrebno samo nekoliko godina, a njegov izum je za to vreme bio pravo čudo tehnike: mogao je da razvije brzinu od 39 kilometara na čas i sa jednim punjenjem pređe čak 60 kilometara. Poređenja radi, prvi Tesla električni automobil je imao domet od oko 300 kilometara!
Vozilo je imalo i grejanje, kako bi putnicima vožnja bila ugodna i tokom ledenih peterburških zima. Ipolitov pronalazak je bio veoma zanimljiv najistaknutijim preduzetnicima tog doba, a nakon što je prvi automobil na struju izazvao pravu revoluciju, inženjer je rešio da eksperimentiše još malo.
Od automobila do autobusa u samo par modifikacija
Ubrzo je predstavljena i unapređena verzija sa 4 sedišta, a nakon nje i električni omnibus, odnosno prvi električni autobus. Predstavljanje električnog autobusa je bio pravi spektakl, a Ipolit je postao heroj svog vremena. Ovo "čudo na četiri točka" je bilo predviđeno za prevoz maksimalno 20 putnika, a vožnja je bila toliko udobna da su se svi stanovnici Sankt Peterburga "otimali" za svoje mesto u autobusu.
Iako vizuelno nije toliko ličio na današnje autobuse, naročito jer su se vrata nalazila skroz pozadi, u "repu", u tehničkom delu nije bilo toliko razlika - bio je opremljen električnim projektorima (pretečama faorva), kao i bočnim signalnim sijalicama, odnosno pokazivačima pravca. Elektrobus je pokretalo 44 akumulatora koji su se nalazili u zadnjem delu vozila, a sa jednim punjenjem je mogao je da vozi nešto više od 60 kilometara po gradu.
Nakon električnog autobusa Romanov je osmislio i električnu žičaru
Shvativši da je samo nebo granica, istaknuti inženjer, koji je iza sebe već imao nekoliko fantastičnih izuma, je rešio da ode korak dalje i napravi električnu žičaru. Nažalost, iako je i ovaj projekat imao neverovatan potencijal, treći put sreća nije bila na strani Ipolita. Prvenstveno eletrična žičara nije zaživela zbog nedostatka infrastrukture za punjenje njenih baterija, a drugi razlog je bio taj što su se vatrogasci bojali za bezbednost putnika u takvom prevoznom sredstvu.
Finansije stale na put daljem razvoju električnih autobusa
Početkom 20. veka, Ipolit je došao na ideju da, kada već ideja sa žičarom nije pošla po planu, svoju energiju uloži u dalji razvoj električnog autobusa. Nakon nekoliko meseci, sazvao je predstavnike vlasti i pokazao im unapređenu verziju elektrobusa - "Duks", kako ga je nazvao Ipolit, se kretao Nevskim prospektom potpuno nečujno, što je političare posebno iznenadilo. Vlasti su odlučile da projekat podrže i čak isprojektuju 10 ruta kojima bi vozilo išlo, ali ništa više od toga - iz budžeta Sankt Peterburga nije izdvojena ni jedna jedina rublja.
Razočaran, inženjer se obratio Dumi, a članovi parlamenta su se složili da daju subvencije za 80 električnih autobusa. Međutim, imali su jedan uslov: da sam Ipolit stavi u zalog 5.000 rubalja (što je u to vreme bila basnoslovna svota novca), a za svaki dan kašnjenja u odnosu na dogovoreni rok isporuke plati po 100 rubalja. Ovo je naravno za njega bilo neprihvatljivo i tako je za jako kratko vreme čitava ideja postala samo deo istorije.
