Magazin
Burnaut sindrom dospeo na listu dijagnoza
Burnout sindrom dospeo je na zvaničnu listu dijagnoza priručnika koju je izdala Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Od prvog januara 2022. godine, ovu odluku trebalo je da počnu da primenjuju sve države članice SZO. Dok su neke susedne države usvojile ovu inicijativu, u Srbiji još uvek čekamo na zvaničnu potvrdu.
Burnaut sindrom ili sindrom izgaranja javlja se kao odložena reakcija na hronični stres na poslu i sve je češća realnost zaposlenih širom sveta. Posledica je, ne samo preterane količine posla, nego i loših međuljudskih odnosa, čestih konflikta, demotivacije i neusklađenosti ambicija sa opisom posla.
Da postoji opravdan i realan razlog da se ovaj sindrom stavi na listu dijagnoza potvrđuje nam i Međunarodna zdravstvena studija "Budućnost zdravlja" koja je sprovedena 2019. godine u devet evropskih zemalja, a koja je pokazala da svaki drugi Evropljanin doživljava hroničnu iscrpljenost na poslu. Ista studija je pokazala i da više od dve trećine Srba (66 procenata), pati od istog ovog sindroma. Pored nas, ovim sindromom najviše su pogođeni Rusi (72 procenata) i Poljaci (62 procenata).
Izraz burnaut prvi je upotrebio psiholog Frojdenberger, koji je 70tih godina prošlog veka ispitivao profesionalni život medicinskih radnika i opisao ga kao izraz psihičke i fizičke iscrpljenosti izazvane stresom na poslu. Danas, usled ubrzanog tempa života i sve većih očekivanja koja su stavljena pred zaposlene, ovaj sindrom se preneo i na sve ostale profesije.
Istraživanja su pokazala da je ovaj sindrom najčešći kod profesija koje su usmerene na rad sa ljudima. Najviše su pogođeni lekari, medicinsko osoblje, psiholozi, socijalni radnici...
Sindrom može biti itekako opasan po naše zdavlje i ne dolazi preko noći već se razvija postepeno, kroz faze. U tim fazama, od početnog uzbuđenja zbog novih zadataka na poslu, dolazimo do faze u kojoj se stres javlja češće i počinje da utiče na poslovni i privatni život. Umor je uvek prisutan, čak i kada smo odmorni i naspavani. Počinjemo da kasnimo na posao, pravimo greške, odlažemo obaveze. Nismo više efikasni kao na početku i postajemo preopterećeni poslom. Probleme nosimo kući i počinjemo da se izolujemo i povlačimo u sebe. Sve ovo može biti i propraćeno simptomima kao što su promena apetita, pad imuniteta, glavobolja, visok pritisak.
Za prevazilaženje ovog sindroma vrlo je bitno da postavimo prioritete u životu i da pokušamo da nađemo balans između privatnog i poslovnog života. Stručnjaci savetuju i da usporimo, okrenemo se socijalizaciji i aktivnostima koje su nas nekada činile srećnima.
