Magazin
Kada su se vrata carskih dvorova u Rusiji otvarala za obične ljude
Carski dvor je bio poput tvrđave - u njega su mogli ući samo članovi dinastije Romanov, njihovi najbliži prijatelji i saradnici i posluga. Međutim, sve do 1848. godine je u Rusiji postojala tradicija da se na novogodišnji bal pozivaju svi zainteresovani građani, bez izuzetaka. Romanovi su važili za veoma gostoprimljivu porodicu, a začetnica tradicije, carica Jelisaveta Petrovna, je smatrala da je Nova godina idealan povod da svako oseti čari raskošnog života.
Jedan od najznačajnijih događaja u Carskoj Rusiji bio je Novogodišnji bal, koji se tradicionalno svake godine održavao u Zimskom dvorcu u Sankt Peterburga. Međutim, ovaj bal se od ostalih izdvajao po tome što zvanice nisu bile samo čanovi dinastije Romanov i pripadnici najviših slojeva društva, već i obični građani.
Novogodišnji bal - manifestacija za sve
Ideja da se zabava za sve stanovnike Sankt Peterburga organizuje u carskom dvoru potekla je od imperatorke Jelisavete Petrovne, koja je smatrala da je Nova godina idealan povod da svako oseti čari luksuznog života. Zato su svake godine, u noći između 1. i 2. januara, vrata carskog dvora bila otvorena za sve posetioce.
Novogodišnji bal je tradicionalno bio organizovan kao bal pod maskama, a dres kod je podrazumevao raskošne haljine i kokošnike za dame i smokinge za gospodu. Za običan narod, ova manifestacija je bila jedinstvena prilika da se pokaže u najboljem mogućem svetlu: trgovci i njihove supruge su blistali u skupocenim toaletama od najfinije svile, dok su pripadnici niže klase, zanatlije i sluge, u skladu sa svojim mogućnostima, birali nešto svedenije kombinacije.
Prvog i poslednjeg gosta je zapisivala policija
Verovatno prvo što bi svakome prošlo kroz glavu pri pomisli na ovakvu manifestaciju jesu krađe, budući da su carski dvorovi oduvek važili za riznice dragocenosti i umetničkih dela. Međutim, na zabavama koje su organizovali Romanovi, incidentima ovog tipa nikada nije bilo mesto. Naravno, određene mere bezbednosti su se morale poštovati. Kada bi se u naznačeno vreme vrata carskog dvora otvarala za posetioce, ljubazni policajci bi uvek zapisivali ime i prezime prvog i poslednjeg gosta, da bi svi ostali, koji uđu između, jednostavno beleženi kao broj. Prosečan broj gostiju na Novogodišnjem balu je dostizao čak 40.000!
Mere predostrožnosti se nisu ograničavale brojanjem gostiju: salama su tokom čitave večeri patrolirali i "crni đubretari" koji su motrili na ponašanje gostiju i vodili računa da ništa od ukrasa ili escajga ne završi u nečijem džepu. Verovali ili ne, njihova uloga je bila gotovo beznačajna, budući da niko od gostiju nije ni pomišljao da izazove incident, znajući da će u tom slučaju ne samo da se obruka, već i zauvek dobije zabranu ulaska. O ovakvim balovima je vremena Carske Rusije postoji dosta istorijskih spisa, a u svakom od njih piše isto: nikada nije nestao ni jedan jedini tanjir, a ne nešto više.
Inostrani gosti su bili u šoku
Svuda u svetu je ulazak u carski dvor bio nedostižan za obično stanovništvo, a inostrani gosti koji su se okupljali na veselju poput ovog su svaki put bivali iznenađeni gostoprimstvom dinastije Romanov. Za njih je bilo nepojmljivo da su u dvorac mogli ući i zanatlije, i trgovci, i sluge, i zajedno sa imperatorom i njegovom porodicom proslavljati Novu godinu.
Tako je švedski diplomata Gafner svojevremeno pisao: "Na moje iznenađenje, video sam na balu nekoliko sluga, dosta oskudno obučenih i duge kose, koji su bili toliko blizu carske porodice odevene u svilu i brilijante. Kasnije sam saznao da se za Novu godinu vrata dvora otvaraju za sve. Međutim, još više me je iznenadila činjenica da su svi gosti i večerali i pili na proslavi."
Carski dvor se otvarao za sve i u drugim izuzetnim prilikama
Iako je Novogodišnji bal tradicionalno primao sve zainteresovane posetioce, u dinastiji Romanov je postojalo nepisano pravilo da se ulaz u dvorac omogući običnom narodu i kada je neki poseban porodični događaj. Zvuči paradoksalno, ali venčanju ćerke imperatora Nikolaja I, je takođe mogao da prisustvuje svaki stanovnik Sankt Peterburga.
Francuski pisac Astolf de Kustin je, kao jedan od zvanica, svoje utiske preneo na papir: "Kako se proslava zahuktavala, dvorac su sve više i više punili obični gosti, koji su sa nekom zadrškom, ali ushićeni, uživali u čarima carskog pira. Dvorac je bio popunjen do poslednjeg milimetra, a narod se veselio znajući da sa imperatorom deli najiskrenije životne radosti."
Tradicija ovakvih balova, na kome su mogli da prisustvuju svi zainteresovani gosti, prekinuta je 1848. godine, kada su članovi dinastije Romanov procenili da je bezbednost porodice potencijalno ugrožena. Od tada su gosti, kako bi prisustvovali manifestacijama ovog tipa, dobijali posebne pozivnice, a ulaz je strogo kontrolisan od strane imperatorskog obezbeđenja.
