Magazin
Srpska narodna nošnja iz Peći hit na društvenim mrežama: Dostojanstvena kao kraljica, divna kao boginja
Tradicionalna srpska nošnja sa područja Kosova i Metohije je ove nedelje postala viralna na internetu, a korisnici platformi kao što su Iks, Instagram i Fejsbuk danima ostavljaju pozitivne komentare, dodajući da ih pojedini detalji čak podsećaju na estetiku drugih zemalja. Ipak, ovaj komad je precizan prikaz tradicionalne svečane garderoba, koja se može videti i kao deo stalne postavke Etnografskog muzeja u Beogradu.
Upečatljiva nošnja dolazi iz okoline Peći, sa prostora Kosova i Metohije. Kombinacije crvene i bele boje i različitih dezena sigurno zapadaju za oko, ali ono što je najviše privuklo pažnju je specifično oglavlje, za koje su neki čak napisali da podseća na krune egipatskih faraona: "Egipatska nošnja!", piše jedan korisnik na Fejsbuku. Ipak, ovakav dizajn nije došao sa drugih kontinenata, već je deo srpske istorije i kulture.
Zubun (haljina) prikazan na fotografiji je nošen za svečane prilike i predstavlja svečanu odeću. Nošenje ovog komada je bila savršena prilika da se pokažu veštine šivenja i ukrašavanja, za koje je uvek bila izdvojena posebna pažnja.
Ukrašavanje zubuna je bio poprilično težak posao, koji je zahtevao mnogo veštine i vremena, jer nije bilo lako raditi na gruboj, nesavitljivoj podlozi. Izvođenje ornamentike prema preciznom crtežu, u odgovarajućim bojama je bio pravi izazov, koji je svaka devojka morala da savlada. U suprotnom, to bi značilo da nije bila vična da radi i usavršava ručni rad i ne bi mogla da pronađe muža.
U zavisnosti od kraja u kome su nastale, korišćene su različite tehnike i materijali (perlice, šljokice, rese), koji su uvek bili ukombinovani i primereni godinama žene koja ga je nosila. Većina odore je izrađena od vune, dok su košulje uglavnom bile kombinacija pamuka i lana.
Ovaj zubun je uglavnom bio nevestinska nošnja. Nakon što se žena venča, ovu nošnju bi na svečane prilike (sabor, krštenje, svadbe...) nosila barem još godinu dana ili dok ne dobije prvo muško dete. Stanovnici sela u ovom periodu istorije su živeli u skladu sa prirodom (poljoprovreda, stočarstvo ), pa su se svečane prilike održavale na određe dane u godini, tako da se odora morala prilagoditi godišnjem dobu.
"Prelepo i inspirativno", "Dostojanstvena kao kraljica, divna kao boginja...", pišu korisnici Fejsbuka.
Iako nošnja pripada "prošlom vremenu", njena lepota izrade i detalja, ali i istorijski i kuluturni značaj još uvek očaravaju javnost, što dokazuju pozitivni komentari koje korisnici ostavljaju na različitim objavama.
