Magazin
Koja je razlika između anksioznosti i napada panike
Niz stresnih situacija na poslu, konstantne brige u porodici, gužve u saobraćaju, gomilanje problema - neretko ove situacije dovode do anksioznosti koja se često meša sa paničnim napadima. Ova dva stanja su različita, kažu stručnjaci i napominju da mogu imati slične simptome kao što su strah od smrti, kratak dah i osećaj vrtoglavice.
Anksioznost je stanje koje izaziva osećaj preterane zabrinutosti, straha ili napetosti i razvija se postepeno. Sa druge strane, napadi panike se javljaju iznenada, intenzivni su i praćeni ubrzanim radom srca, kratkim dahom i mučninama. Pojavljuju se u bilo koje doba dana i nisu izazvani realnom opasnošću. Mogu biti neočekivani, kada se javljaju bez razloga, ili očekivani, kada se pojavljuju zbog fobija.
Kako prepoznati da li "prolazimo" kroz stanje anksioznosti ili napad panike
Strepnja, teskoba ili anksioznost je povezana sa nečim što se doživljava kao stresno ili preteće i ona može biti blaga, umerena ili teška. Na primer, anksioznost se "dešava" u pozadini uma dok obavljamo svoje svakodnevne aktivnosti.
Napadi panike su uglavnom uključuju teške, ometajuće simptome (lupanje srca, nemamo dah) i izazivaju brige ili strahove od ponovnog napada. To utiče na ponašanje tako da osoba izbegava mesta ili situacije za koje misli da bi mogli da podstaknu napad.
Svaka promena u organizmu i psihi, posebno ako traje neko vreme, podrazumeva odlazak kod lekara. Pregled interniste koji isključuje fizičke uzroke zdravstvenih poremećaja koji dovode do simptoma paničnih napada, kao i pregled psihijatra su prvi koraci u rešavanju ovih stanja. Stručnjaci će postaviti dijagnozu i u skladu sa tim će prepisati adekvatnu terapiju.
Pod lečenjem se često podrazumevaju terapije za anksioznost i panične poremećaje u kombinaciji sa kognitivno-bihejvioralnom terapijom. Psihoterapeut pomaže da upravljamo svojim telom kada dođe do napada.
Šta možemo sami da uradimo kad prolazimo kroz napad
Trebalo bi da polako i duboko udahnemo. Kada osetimo da se dah ubrzava - fokusirati pažnju na svaki udah i izdah. Odbrojavamo do četiri dok izdišemo. Ponavljamo ovu radnju sve dok se disanje ne uspori.
Ukoliko smo već iskusili anksioznost ili napad panike, neophodno je da se podsetimo da će simptomi proći i da ćemo biti dobro.Takođe, treba da pokušamo da radimo stvari za koje smatramo da nas opuštaju.
Smanjenje kofeina i energetskih pića, kao i redovna fizička aktivnost doprinose rešavanju ovih zdravstvenih problema.
Slični simptomi
Stručnjaci napominju da su anksioznost i napad panike dva različita pojma, ali napominju da mogu da imaju slične emocionalne i fizičke simptome kao što su:
- strepnja i zabrinutost
- strah od smrti ili gubitka kontrole
- osećaj odvojenosti od sveta (derealizacija) ili sebe (depersonalizacija)
- lupanje srca ili ubrzan rad srca
- bol u grudima
- kratak dah
- stezanje u grlu
- suva usta
- znojenje
- talasi vrućine
- drhtanje
- utrnulost
- mučnina, bol u stomaku ili uznemireni stomak
- glavobolja
- osećaj nesvestice, piše Heltlajn.
