Probiotici umanjuju štetna dejstva mikroplastike u stomaku

Probleme koje mikroplastika izaziva u našem organizmu su zabrinjavajući. Malo toga možemo da uradimo kako ove sitne čestice ne bi našle put do naše krvi, mozga, pluća i ostalih delova tela. Ohrabrujuće je to što brojna istraživanja sugerišu da probiotici pomažu u odbrani od komplikacija koje plastika može da izazove u probavnom sistemu.

Kako mikroplastika utiče na stomak

Mikroplastika su mali komadi plastike koji zagađuju okolinu i ona nije specifična vrsta plastike, već bilo koji komad plastike manja od 5 mm. Mnoge studije pokazuju da plastika ulazi u našu krv i organe i iako je potrebno više istraživanja da bi se utvrdila veza između plastike i stomačnih poremećaja, preliminarni nalazi sugerišu da gutanje plastike sigurno ne doprinosi zdravlju.

Kiseli kupus superhrana: Leči nesanicu i poboljšava mentalno zdravlje

Kada se crevni mikrobi hrane mikroplastikom u želucu to može da promeni njihov hemijski sastav, što utiče na raznolikost bakterija, a samim tim se izazivaju promene u metaboličkim profilima creva, kao i upale. U ekstremnijim slučajevima to može da doprinese stanju zvanom disbioza, u kojem je u želucima količina loših bakterija veća od dobrih. Disbioza povećava verovatnoću razvoja drugih ozbiljnih stanja, kao što su dijabetes, Kronova bolest i kolorektalni rak, ističu naučnici.

Probiotici deluju na mikroplastiku u organizmu, efikasni u borbama protiv toksina

Nažalost, probiotici ne mogu magično da izvuku plastične čestice iz tela. Neka istraživanja sugerišu da bi dobri mikrobi mogli da pomognu da se umanje određena toksična dejstva i upale koje plastika izaziva u stomaku.

Upotreba probiotika za poboljšanje mikrobioma mogla bi biti efikasna u borbama protiv različitih toksina, uključujući i one koji se dolaze iz plastike, piše u studiji iranskih naistraživača.

Mogu li probiotici uticati na mikroplastiku pre unošenja hrane

Ne samo da bi određeni probiotici pomažu crevima, oni utiču na smanjenje hemijskih aditiva koje ispuštaju pakovanja hrane i pića pre nego što uopšte dospeju u telo, tvrde naučnici.

Da li treba da budemo oprezni u vezi sa upotrebom probiotika

Rezultati naučnih istraživanja koji u fokus stavljaju mikroplastiku, organizam i probiotike su još uvek preliminarni. Ipak, postoje dokazi za teoriju da uobičajeni sojevi probiotika, posebno bakterije mlečne kiseline poput onih koje se nalaze u jogurtu, hlebu od kiselog testa i kiselim krastavcima, mogu pomoći u suzbijanju efekata hemikalija koje mikroplastika unosi u naša tela putem hrane.

Koja je razlika između probiotika, prebiotika i postbiotika

Pre uzimanja probiotskih suplemenata potrebno je razgovarati sa lekarom. Što se probiotika iz fermentisane hrane (jogurt, kiseli krastavci, kiseli kupus), oni se smatraju bezbednim i generalno korisnim za ljudsko zdravlje, tako da ćemo se osećati dobro ako ih jedemo. Naravno, i u njihovoj konzumaciji treba biti oprezan, jer velike količine probiotika iz hrane dovode do manjih digestivnih smetnji kao što su gasovi i nadimanja, piše Gardijan.

Mikroplastika utiču na opadanje korisnih bakterija, povezana je sa inflamatornim bolestima creva

Nedavno si francuski istraživači su dodali mikroplastiku u modelovani biom creva i primetili da je broj korisnih bakterija opadao, dok su se dva soja bakterija povezanih sa upalama povećala.

Visoke koncentracije čestica polistirena (jednog od najviše korišćenih plastičnih materijala) "izazivaju značajno lučenje" inflamatornih proteina zvanih citokini u in vitro modelima creva, rezultati su studija američkog Univerziteta Tafts.

Citokini su povezani sa inflamatornim bolestima creva (IBD), uključujući Kronovu bolest i ulcerozni kolitis. Istraživači su oprezni i ističu da uzročno-posledična veza još nije najjasnija, jer su faktori kao što su ishrana bogata ultra-prerađenom hranom, pušenje i izloženost zagađenju vazduha takođe povezani sa IBD.