Svetski dan turske kafe - omiljeni jutarnji napitak i toplo piće dobrodošlice
Ljubitelji turske kafe će reći da ona nije samo kafa, već je kombinacija jedinstvene tehnike kuvanja, tradicije, prefinjenosti, pa čak i zabave. Duboko je ukorenjena u Turskoj i na Balkanu - služi se kao toplo piće dobrodošlice i ključni je deo svadbenih proslava, veridbi, rođenja.
Kakvu kafu pijete
Koliko puta smo čuli ovo pitanje - kako u domaćinstvima, tako i u restoranima, hotelima. Odgovor zavisi od toga šta volimo, pa može biti "gorka", "slatka", "obična" ili "nemoj jaku". Način na koji se priprema turska kafa ostao je nepromenjen vekovima - pržena, sitno mlevena kafa se stavi u hladnu vodu u džezvu, onda sačekamo da provri i naspemo u šolje. Naravno da postoje varijante na temu, te se stavlja direktno u ključalu vodu. Uz nju se servira šećer ili ratluk, a čaša hladne vode se podrazumeva.
Ima svoj muzej
Prvi muzej u čast turske kafe otvoren je pre par godina zahvaljujući Naimu Koci i Atil Narinu. Nalazi se u Safranbolu, a u zbirci posvećenoj ovom napitku nalaze se različita zrna kafe, kao i brojni predmeti neophodni za njenu pripremu - mašinice, vlage za mernje, drvene kašike. Među vrednim eksponatima nalaze se: šolja koju je otomanski sultan Abdul Hamid koristio, a posebnu vrednost ima šolja sa simbolima koji predstavljaju dvanaest Imama Bektašiskog reda, navodi RTS.
U Novom Pazaru priprema se na starinski način
U ovom gradu u Raškom okrugu, u jednom lokalu u Staroj čaršiji, kafa se kuva na tradicionalni, skoro zaboravnjen način. Priprema se na žaru, metodom koja se koristila pre upotrebe struje - kuva se polako u džezvi na prosutom žaru. Svojim mirisom i načinom pripreme privlači turiste, ali i lokalce koji su itekako verni ovom napitku.
Prate je priče i legende
Najranije spominjanje konzumacije kafe dolazi iz Jemena u 15. veku. Vek kasnije kafa se raširila na Kairo i Meku, a čini se da su je s oduševljenjem prihvatali svuda gde bi prokuvali njena samlevena zrna.
Postoje razne priče i legende vezane za kafu. Mnogima je poznata ona o jemenskom pastiru koji je primetio da su njegove ovce, pošto su obrstile žbun pun neobičnih plodova, celu noć ostale budne.