Magazin
Štampana izdanja, a ne digitalna: Pročitani tekstovi se bolje usvajaju ako se čitaju sa papira
Čitanje teksta koji je ištampan na papiru, kao što su to knjige, novine ili nek idrugi format, pokazalo se kao daleko bolji način usvajanja pročitanog. Da li ovo znači da će digitalni uređaji uskoro (ipak) otići u zaborav?
Da li ste primetili da ovam je ono što ste učili, na primer, na fakultetu i dalje memorisano tamo negde "u malom mozgu" i da se mnogih stvari čak možete u potpunosti setiti ako malo bolje porazmislite? Ovo nije slučajno, a naučnici sa Univerziteta u Valensiji su ovaj fenomen čak i dokazali.
Čitanje teksta sa papira je 6 do 8 puta učinkovitije
Kako bu utvrdili koji se sadržaj bolje usvaja i pamti, španski stručnjaci su sproveli detaljnu analizu više od 20 naučnih istraživanja na temu razumevanja i čitanja, a ukupno su sagledani rezultati skoro pola miliona učesnika. Njihov zaključak nedvosmisleno ukazuje na to da se materijali koji se čitaju sa papira čak 6 do 8 puta lakše usvajaju.
Sa druge strane, procenat usvajanja tekstualnog sadržaja koji je prikazan na nekom od digitalnih uređaja (poput telefona, tableta i slično) je gotovo jednak nuli. Objašnjenje ovakvog fenomena se krije u kvalitetu digitalnog teksta.
"Lingvistički kvalitet digitalnog teksta najčešće je slabiji od kvaliteta teksta koji se može pronaći u štampanom obliku", objasnio je profesor Ladislao Salmeron.
Sadržaj na digitalnim uređajima je manje kvalitetan?
Osvrćući se na kvalitet, profesor Salmeron stavlja poseban akcenat na društvene mreže, na kojima su tekstovi ispisani govornim jezikom kome često nedostaje sintaksička složenost, kao i pravopis. Osim toga, i "čitalački pristup" odnosno odnos prema sadržaju koji se plasira na društvenim mrežama, je najčešće drastično "plići".
Drugim rečima, čitaoci se jednostavno ne udubljuju u ono što je napisano, već prosto skeniraju stranicu u potrazi za ključnim rečima koji će ih dovesti do poente. Ovakvo čitanje ne samo da nije efikasno, već može dovesti i do pogrešnih zaključaka, a kasnije i kreiranja mišljenja o određenim temama, koje je potencijalno neispravno.
Osnovci "najranjiviji" kada je digitalno čitanje u pitanju
Posebno osetljiva na digitalno čitanje kategorija jesu učenici školskog uzrasta, odnosno osnovci, koji su manje sposobni da se odupru ometačima iz spoljne sredine. U čitanju sa digitalnih uređaja, ti ometači mogu biti češći, a samim tim je i čitanje isprekidano. Osim toga, čitanje digitalnih sadržaja utiče i na vokabular, koji postaje šturiji i pun žargonskih izraza.
Situacija se poboljšava tek u srednjoškolskom uzrastu ili na fakultetu, kada mladi kreću da razvijaju delimičnu otpornost na eksterne faktore. I tada se digitalni materijali usvajaju veoma loše, gotovo nikako, ali svakako bolje nego u mlađem uzrastu. Naravno, ovo ne znači da će digitalni mediji otići u zaborav, ali je svakako poželjnije da se konzumacija sadržaja putem njih smanji što je više moguće.
"Sposobnost da regulišemo kognitivne procese evoluira tokom adolescencije. Deca ne znaju da regulišu svoju aktivnost tokom čitanja digitalnog teksta u slobodno vreme", istakao je Salmeron.
