Magazin

Gde se u Rusiji nalazi "Šuma koja pleše" i kakve misterije ona krije

Na samoj granici Rusije i Litvanije nalazi se "Šuma koja pleše", koja svoj neobičan naziv duguje drveću koje je sa vremenom poprimilo neverovatne oblike. O tome kako je ovaj nacionalni park nastao postoji mnogo legendi, a sve do danas ni lokalno stanovništvo, ni naučnici ne mogu da se slože šta se tačno dogodilo sa drvećem koje se u njemu nalazi.
Gde se u Rusiji nalazi "Šuma koja pleše" i kakve misterije ona krije© РИА Новости / Игорь Зарембо

Zbog čega je borova šuma na granici Rusije i Litvanije odjednom počela da pleše već pune tri decenije niko ne zna. Legendi o ovom nacionalnom parku ima toliko da se ne mogu sve ni nabrojati, a ona najpoznatija je vezana za divnu, emotivnu priču o ljubavi dvoje mladih.

Iako je još od 2021. godine ulazak u nacionalni park zabranjen zbog velikog broja turista koji su se penjali po drveću i time ga potencijalno ugrožavali, mi ćemo se potruditi da vas kroz njega sprovedemo, makar i virtuelno, i dočaramo kako to izgleda čudesna "šuma koja pleše".

U "šumi koja pleše" drveće je neobičnog oblika

Možda ova šuma nikada i ne bi privukla pažnju tolikog broja turista i naučnika da je njeno drveće običnog oblika. Ali nije. Svaki bor je potpuno jedinstven: neki su uvijeni u idealan obruč pri dnu, neki spiralnog oblika, treći nakošeni kao da su nekud pošli, pa se zaustavili, a neki krošnji isprepletanih pri samom vrhu.

Tajnu ovih borova još uvek niko nije otkrio, a mnogi su se trudili - i botaničari, i biohemičari, pa čak i magovi i oni koji veruju u natprirodne moći. Botaničari su za neobičan oblik krivili poseban vid gusenica, biohemičari - ispitivanje hemijskog oružja na tom području nakon Prvog svetskog rata, dok poslednji tvrde da se na teritoriji ove šume nalazi poseban portal u paralelni univerzum.

Međutim, svaka teorija je pre ili kasnije "pala u vodu". Kako je vreme odmicalo, sve više ljudi se okrenulo verovanju u drevnu legendu, prema kojoj je šuma nastala još u davna vremena kada je Kuršska prevlaka bila ostrvo naseljeno pruskim paganskim narodom. Ovaj narod je bio poznat po svojoj izuzetnoj povezanosti sa prirodom, verovanju u božanske sile drveća i klanjanju ovim divovima biljnog sveta.

Ljubav će pobediti sve

Prusi na svoje ostrvo nisu puštali narode druge vere, ali kada se pojavila Predinija, devojka hrišćanske vete sa svojom harfom, oni su napravili izuzetak. Lepa i talentovana Predinija je odmah svojom igrom oduševila Pruse, a naročito lokalnog kneza Bartija, koji je bio jedan od najzavidnijih neženja u narodu. Očaran melodijom harfe i lepotom mlade devojke, Bartija je rešio da je učini svojom ženom. Međutim, Predinija je imala uslov: Bartija je morao da promeni veru u hrišćanstvo.

Lojalan veri svog naroda, ali ipak "ludo" zaljubljen u Prediniju, on se složio, ali je i sam imao jedan uslov: devojka je morala da dokaže da je njen Bog moćniji od borove šume. Bez oklevanja ona je uzela harfu i počela da svira najlepšu na svetu melodiju, a samo par trenutaka kasnije, borovi su počeli da plešu. Čim je muzika stala, i oni su se zaustavili, svako u pozi u kojoj su se u tom trenutku našli i tako je nastala "šuma koja pleše". Knez je, naravno, prihvatio hrišćanstvo, a ljubav dvoje mladih je trajala još dugo. 

image