Magazin

Jačanje čula mirisa može da smanji rizik od demencije

Naučnici u Velikoj Britaniji proučavaju kako pad naših olfaktornih sposobnosti može da signalizira stanja kao što je Alchajmerova bolest i na koji način bi čulo mirisa i njegova veza sa pamćenjem mogli da se koriste u borbi protiv demencije.
Jačanje čula mirisa može da smanji rizik od demencije© freepik/svetlanasokolova

U studiji se navodi da naša čula mogu da se pogoršaju kao rezultat bolesti i starosti. Ali dok je oštećenje sluha ili vida brzo očigledno, slabljenje čula mirisa može biti podmuklo, sa mesecima ili čak godinama pre nego što postane očigledno.

"Iako može imati druge uzroke, gubitak čula mirisa može biti rani znak demencije", kaže dr Lija Mursalin, šefica istraživanja u vodećoj dobrotvornoj organizaciji za istraživanje demencije u Velikoj Britaniji "Alzheimer’s Researh UK" dodajući da je to potencijalni pokazatelj oštećenja u olfaktornom regionu, delu mozga koji je odgovoran za miris, prenosi Gardijan.

To je dovelo do toga da stručnjaci istražuju da li gubitak mirisa može da se koristi za dijagnostikovanje stanja kao što je Alchajmerova bolest mnogo pre nego što se pojave simptomi kao što je gubitak pamćenja.

Ovaj pristup, smatraju stručnjaci, mogao bi da omogući pacijentima pristup lekovima kao što je lek anemab u ranoj fazi lečenja, kada najbolje deluju na usporavanje kognitivnog pada.

Kao što istraživanja sugerišu da bi upotreba slušnih pomagala mogla da smanji rizik od razvoja demencije, postavlja se pitanje o tome da li jačanje našeg čula mirisa može da učini isto i da li opadanje čula mirisa može biti faktor rizika za kognitivni pad, a ne samo simptom.

"Miris je blisko uključen u mnoge procese u mozgu, a posebno u emocionalnu obradu stimulusa", ​​rekao je profesor Tomas Humel sa Tehničkog univerziteta u Drezdenu. On je naveo da su mirisi, sećanja i emocije često čvrsto povezani, a sećanja izazvana mirisom mogu da imaju koren u našem detinjstvu.

"Ako olfaktorna funkcija zakaže, stimulansi gube značaj, što može uticati na opšte kognitivne funkcije", rekao je Humel.
Neuroni uključeni u olfaktorni sistem takođe su uključeni u druge sisteme u mozgu, a neke oblasti mozga igraju ključnu ulogu u kognitivnim i mirisnim procesima.
Kao rezultat toga, ako čulo mirisa postane disfunkcionalno, kognitivna obrada takođe može biti pogođena.

Brojne studije su otkrile da izlaganje određenim mirisima može ili povećati ili ometati kogniciju, dok rad Humela i njegovih kolega sugeriše da jačanje čula mirisa kod starijih ljudi može poboljšati njihovu verbalnu funkciju i subjektivno blagostanje.

Studija objavljena prošle godine u Koreji, otkrila je da je intenzivna obuka mirisa dovela do napretka u lečenju depresije i poboljšanja pažnje, pamćenja i jezičkih funkcija kod 34 pacijenta sa demencijom u poređenju sa 31 učesnikom sa demencijom koji nisu prošli takvu obuku.

"Neke rane studije sugerišu da 'trening' našeg čula mirisa, kroz ponovljeno izlaganje supstancama jakog mirisa, može imati koristi u poboljšanju kognitivnih performansi", rekla je Mursalin. Ona je navela da je potrebno mnogo više istraživanja da bi se razumelo da li stvari poput treninga mirisa mogu pomoći u sprečavanju ili usporavanju pojave i progresije blagog kognitivnog oštećenja i demencije.

Dr Majkl Leon, profesor emeritus na Univerzitetu Kalifornije i njegov tim su smislili uređaj pod nazivom "Memory Air" (engl "memorijski vazduh) koji emituje 40 različitih mirisa dva puta tokom noći, dok ljudi spavaju.

Ovi istraživači veruju da bi izlaganje ljudi većem broju mirisa, čak i kada spavaju, moglo ojačati njihove olfaktorne sposobnosti.

image