Magazin
Skijališta se bore za budućnost dok sneg polako nestaje zbog klimatske krize
Zbog globalnog zagrevanje mnoga evropska skijališta su u problemu, jer nema dovljno snega. Ovo posebno pogađa profesionalne skijaše i ljubitelje zimskih sporotova, ali i zaposlene u zimskom turizmu. Takođe, institucije pozivaju na smanjenje emisije štetnih gasova, dok ekološki aktivisti upozoravaju na štetu zbog upotrebe veštačkog snega.
Jaka kiša na skijalištima Morzine i Les Gets u francuskim Alpima, dovela je do toga da je otvaranje odmarališta odloženo dva dana pre katoličkog Božića. Mnogi turisti koji planiraju putovanje ovde, nadaju se da će vreme da se promeni. Ali, nade i želje turista ne mogu da "poprave" vremensku prognozu.
Naime, skorašnji naučni izveštaji govore da usled globalnog zagrevanja, mnoga evropska odmarališta su u velikom riziku od oskudne količine snega. Takođe, snežni pokrivač na Alpima imao je "neviđeni" pad u poslednjih 600 godina, pri čemu je njegovo zadržavanje sada kraće za 36 dana, pa je samim ti za toliko kraća i ski sezona, navodi se u drugim studijama.
Neki čelni ljudi smatraju da skijališta, pa samimi ti i zimski sportovi mogu da "prežive" ako se globalne temperature drže na granicama postavljenim Pariskim sporazumom.
"Budućnost zimskih sportova zavisi od toga koliko dobro ćemo smanjiti emisije gasova u narednim decenijama, rekao je Don Vinte iz Protekt aut Vinters Ju Kej.
Veštački sneg - korisan za skijaše, ali ne i za lokalnu zajednicu
Male količine snega bi pomogle u održavanju nekih skijališta, posebno onih na nižoj nadmorskoj visini. Ali stvaranje snega u velikim razmerama nikada neće moći da zameni pravi sneg jer je preskup i koristi previše energije i vode, kažu stručnjaci.
Odmarališta koja se nalaze ispod 1800 metara nadmorske visine, morala bi da se sve više oslanjaju na veštački sneg, pokazuje studija Univerziteta u Bazelu.
Češća upotreba veštačkog snega na skijalištima bi sigurno radova ljubitelje zimskih sportova, ali ne i lokalne meštane i ekologe. Naime, ukoliko bi se veštački sneg koristio 100 uzastopnih dana, povećao bi potrošnju vode za oko 540 miliona litara, što bi stvorilo veliku konkurenciju oko korišćenja vode. U tom slučaju potrošnja vode u francuskim Alpima mogla bi se povećati devet puta do 2100. godine.
Prihvatanje nove stvarnosti, a ne samo na skijanje
Dok mnogi traže da se učini više kako bi se prilagodio i održao sport u životu, drugi umesto toga rade na prihvatanju nove budućnosti. Primer dolazi iz Morzinea, gde je neprofitna grupa za održivost Montaž Verte, usresređena na "prelazak" na niskougljeničnu budućnost u ovoj oblasti, piše Gardijan.
"Temperature u Alpima rastu za više od dva puta više od globalnog proseka i to nije dobra vest za industriju koja zavisi od snega. Pristup kompanije je da se fokusiramo na četvorogodišnji turizam i da planine učine mestom gde se može živeti tokom cele godine. Postoji život posle skijanja, ali moramo da se prilagodimo i da zamislimo kako će izgledati naša budućnost. Ovo je oblast u kojoj se možete penjati, voziti planinski bicikl, šetati ili jednostavno biti u okruženju i to je tokom cele godine", kaže Sesil Barton, generalna direktorka Montaž Verte.
Mnogi nezadovoljni reagovanjem Međunarodne skijaške federacije
Ove godine, velika buka se podigla oko Međunarodne skijaške federacije (FIS), tačnije, zbog toga što ova instituacija nije preduzela veću akciju da osigura opstanak skijanja. FIS je bio u centru klimatskog spora 2019. godine kada je Đan Franko Kasper, njen tadašnji predsednik, u intervjuu tvrdio da bi se radije družio sa diktatorima nego da mora da ima posla sa ekolozima. Zamenjen je a na njegovom mestu je sada Johan Elijaš.
Takođe, ove godine je 500 profesionalnih sportista u zimskim sportovima objavilo pismo pozivajući FIS na veću klimatsku akciju. Oni su istakli da raspored takmičenja često primorava skijaše da lete avionom iz nedelje u nedelju i pozvali su federaciju da otvori sezonu kasnije i završi je ranije kako bi poštovala klimu koja se menja.
U kampanji se ističe da žele da FIS objavi plan za životnu sredinu uz punu transparentnost, pomeri kalendar takmičenja za najmanje mesec dana, smanji potrebu za avionskim prevozom i iskoristi svoj politički uticaj u cilju zalaganja za klimatske akcije na državnom nivou.
"Posvećeni smo smanjenju emisije ugljenika za 50 odsto do 2030. godine. Radimo na planu održivosti koji će nam omogućiti da prikupimo što više podataka", navode iz FIS-a.
