Magazin
Zašto nam nepoznati ljudi poveravaju svoju intimu i kako se izvući iz neprijatnog razgovora
Da li vam se nekada dogodilo da potpuni neznanac počne da priča o svojim problemima, mislima, tajnama? To može biti neko koga ste tek upoznali - novi kolega na poslu, stranac pored koga sedite u avionu, osoba sa kojom čekate u redu u banci... Zašto neki ljudi odluče da nam se povere, iako se prvi put u životu vidimo i kako možemo da "obrnemo" razgovor kada nam postane neprijatno?
Svako se barem jednom našao u situaciji da sagovornik počne da deli privatne informacije o svom ljubavnom životu, porodici, finansijskoj situaciji... Iako se nakon ovakve interakcije neki mogu osećati dobro, jer im je drago što neko ima toliko poverenja u njih, ipak, u većini slučajeva, nismo sigurni kako da reagujemo kada nepoznata osoba niotkuda započne da sa nama priča o "teškim temama". Nije nam ni jasno zašto su baš nas odabrali za takav razgovor. Za to postoji nekoliko mogućih objašnjenja:
Blizina
Mnogi dele privatne informacija sa ljudima jer već postoji fizička bliskost. To može biti kolega na poslu, pored kojeg provodimo nekoliko sati dnevno, neko pored koga sedimo na dugačkom putovanju... Takođe, jedan od primera može biti i odlazak u kozmetički salon: kada nam neko dodiruje kosu, lice, nokte, može nesvesno da zanemari određene granice i da komunicira sa nama kao da smo bliski prijatelji (iako im još uvek ne znamo ime).
Traženje utehe
Ponekad, osoba koju ne poznajemo može da odluči da sa nama podeli veoma intimne detalje o svom životu, bez obzira na mesto i vreme. Ovo se uglavnom dešava u javnosti (prevoz, čekaonice) i često može da nas iznenadi, pa se zapitamo: Zašto neko koga sam tek upoznao želi da deli svoje probleme, nedoumice, strahove i tajne sa mnom?
Kada prolazimo kroz težak period u životu, često nam može pomoći razgovor sa drugima osobama. Međutim, ako neko nema bliske ljude kojima može da se poveri, pričanje sa nepoznatima postaje vrsta utehe. Ovakvim ljudima je neophodno da takav emocionalni teret "izbace" iz sebe na bilo koji način, bez obzira da li je trenutak prikladan (i da li je njihovom sagovorniku neprijatno).
Takođe, nekima je lako da se povere nepoznatima, jer znaju da ih nikada više neće videti. Na kraju, za neke ovo predstavlja i dobru, brzu zamenu za odlazak na razgovor sa profesionalcem.
Pokušaj učvršćivanja odnosa
Kada se tek upoznamo sa nekim i još uvek analiziramo prirodu odnosa, možemo da počemo da tražimo znakove koji nam ukazuju na to da li postoji poverenje, da li razgovori idu prirodnim tokom, da li nam prija njihovo prisustvo...
Iako je ovo temelj svake vrste odnosa, ova početna faza za mnoge predstavlja veliki izvor anksioznosti, jer ne mogu da "pročitaju" misli druge osobe i budu sigurni da li postoji bliskost. Zbog toga, da bi se preskočila ova vrsta neizvesnosti, mnogi misle da deljenje intimnih detalja može da "ubrza" stvaranje iskrenog odnosa.
Nepoznavanje granica
Na kraju, ima i onih koji nisu razvili svest o ličnim granicama i ne smatraju da razgovaranje o intimnim temama sa drugima može da ima loše strane. Pored toga, zanemarivanje granica može biti i posledica usamljenosti, jer takvi ljudi često nemaju bliske osobe sa kojima mogu da podele informacije o svom životu, tako da ova privremena uloga "prijatelja" može da pripadne bilo kome ko se nalazi u njihovoj blizini.
Kako da reagujemo u ovakvim situacijama
Ako osetimo da sagovornik deli isuviše privatnih informacija sa nama i počinjemo da se osećamo neprijatno, najbolje je da što pre promenimo temu. To može da bude razgovor o vremenu, poslu, nedavnim događajima u svetu... Uglavnom, druga strana će da shvati da je ovo znak da nismo voljni da nastavimo da pričamo o intimnim stvarima.
Ipak, ako sagovornik nastavi, onda je potreban direktan pristup i da kažemo da se osećamo nelagodno, da želimo da pričamo o nečemu drugom. Ponekada je čak dobro da ga podsetimo na prirodu našeg odnosa, na primer: "Tek smo se upoznali, zašto deliš ovo sa mnom?" ili "Teško mi je da održavam profesionalan odnos ako mi govoriš detalje iz svog privatnog života."
Iako ovakva reakcija deluje "grubo", nekada je neophodna i ne bi trebalo da dopuštamo drugima da diktiraju vrste interakcije koje ćemo imati s njima - ako ne želimo da produbljujemo odnos sa nekim, ne moramo. Važnije je da se osećamo prijatno i da komunikaciju sa drugima ne shvatamo kao neizbežan teret. Moramo da sebe podsetimo da uvek postoji vreme i mesto za određene teme i da nismo u obavezi da saslušamo svakoga ko želi da nam se poveri.
