Kolobok: Naivni lik iz ruske bajke koji je decu naučio važnu životnu lekciju

Jedan od omiljenih junaka ruske književnosti, Kolobok, je svetlost dana ugledao prvi put još davne 1873. godine. Od tada, pa sve do danas, uz njega je odrastalo nebrojano mnogo generacija. Kolobok je poslužio čak i kao inspiracija za istoimeni balet i kratkometražni animirani film.

Ko je Kolobok i ko sve hoće da ga pojede

Kolobok je, kako kaže legenda, poslat na zemlju kao dar od božanstava jednom starijem paru koji je tugovao u samoći. Simpatičan, mio, okruglog oblika i žut poput Sunca, njegov jedini zadatak je bio da unese radost i veselje u sumorne dane bake i deke.

Međutim, umesto da ispuni svoj cilj na Zemlji, nestašni Kolobok kreće na proputovanje, kotrljajući se do beskonačnosti puteljcima kroz šumu. U svom putešestviju, on nailazi na brojne šumske životinje, koje videvši ukusan zalogaj, jedva odolevaju iskušenju.

"Kolobok, Kolobok, poješću te" izgovaraju prvo zec, zatim vuk, a potom i medved. "Nemoj me pojesti, otpevaću ti lepu pesmicu", odgovara on.

Sve njih Kolobok očarava svojom pesmom i nastavlja putovanje dalje, verujući da je bezbedan dokle god uspeva da šarmira životinje koje mu se nađu na putu. Ipak, ovaj trik "ne prolazi" kod lukave lisice, koju sreće nakon medveda. 

Mali junak, velika lekcija

Pokušavši da na isti način "kupi" slobodu, Kolobok i njoj peva pesmicu. Stara i nagluva, lija mu kaže da se popne na njenu njušku, ne bi li ga bolje čula. Naivan i nimalo svestan opasnosti, Kolobok skače i ponovo peva pesmicu.

"Skoči na jezik, ne čujem te", kaže lisica. On skače na jezik, misleći da će ga ona stvarno tako bolje čuti - i biva pojeden!

Zbog svoje divne naravi i neiskvarenosti, ovaj junak ruskih narodnih bajki je odmah osvojio srca svih članova porodica. Ipak, njegov lik, iako izmišljeni, nosi snažnu poruku: naivnost skupo košta, a strancima nikada ne treba verovati.

Preteča Tulskog medenjaka ili palačinki koje se peku za Maslenicu

U savremenoj istoriji Rusije smatra se da je Kolobok potekao iz Uljanovske oblasti, međutim, mnogi istraživači, kulturolozi i etnografi se sa ovom pretpostavkom ne slažu. Pojedini su mišljenja da je ovaj ljupki okrugli "kolačić" nastao još u 15. veku i da je on u stvari preteča Tulskog medenjaka (prjanika). 

Drugi ipak veruju da je Kolobok "praroditelj" palačinaka koje se tradicionalno peku za ruski praznik Maslenica. Otkud to da su baš palačinke postale tradicionalno jelo tokom Maslenice? Odgovor leži u istoriji: palačinke su od davnina predstavljale sunce (jer su okrugle i žute), a prema predanju, preci su se klanjali bogu sunca, kome su, u znak zahvalnosti, prinosili palačinke.