Šta se dešava kada dođe do dekompresije u avionu i kako se zaštititi

Da bismo znali šta nam je činiti u slučaju dekompresije, prvo je važno da znamo kako dolazi do nje. Što se više letelica uzdiže, vazduh postaje sve ređi - situacija u kojoj naš organizam ne može da upije dovoljno molekula kiseonika, tako da bi nam disanje bilo znatno otežano.

"Avionska kabina mora da bude pod određenim pritiskom radi udobnosti putnika," objašnjava za Si-En-En Grejam Brejtvajt, profesor za bezbednost u vazduhoplovstvu. "Kako se letelica uzdiže, vazdušni pritisak u avionu će se stabilizovati i ostati na nivou nekih 2.400 metara, čak i kada letite na visini od preko 10.000 metara."

Prema zakonima fizike, vazduh će uvek da "putuje" ka području u kome je pritisak niži. Zbog toga, ako se vrata aviona naglo otvore kada je razlika u vazdušnom pritisku velika, dolazi do jakog "isisavanja" vazduha iz kabine. Upravo se ovo dogodilo na letu "Aljaska erlajnsa" kada se jedan od panela u kabini odvojio dok je letelica bila u vazduhu. Srećom, nije bila na tolikoj visini da predstavlja veliku opasnost po život putnika.

U slučaju nagle i eksplozivne dekompresije, posada će odmah početi da spušta avion na nekih 3.000 metara (nakon što osoblje proveri koja vrsta kvara je u pitanju), kako bi normalno disanje bilo omogućeno. Kada letelica dospe na zemlju, pojaviće se spasilačke ekipe i posada će proceniti da li su putnici bezbedni unutar letelice ili je evakuacija bolji izbor.

Šta se dešava sa telom

U ovakvim ekstremnim slučajevima, maske za kiseonik će automatski ispasti . "U svakom uputstvu za bezbednost je naglašeno da se maske moraju staviti veoma brzo, jer što je veća visina na kojoj letite, to manje imate "korisne svesti" i važno je da se brzo reaguje," objašnjava Brejtvajt. Pored toga, masku za kiseonik moramo staviti prvo sebi,  moramo osigurati sopstvenu masku pre nego što odlučimo da pomognemo drugima.

U suprotnom, dolazi do hipoksije, stanja kada telo nema dovoljno kiseonika, što dovodi do mnogih vrsta psihofizičkog stresa. Može da utiče na vid, motoričke sposobnosti, mentalni procesi postaju usporeni... "Ovi simptomi mogu da se razvijaju do nestanka svesti, sve dok se nešto ne preduzme. Kada tačno dolazi do prvih znakova hipoksije zavisi od visine na kojoj avion leti."

"Na visini od oko 3.000 metara, zdrava osoba će primetiti neke simptome, ali na visini od 10.000 metara, hipoksija bi se razvila za manje od jednog minuta," objašnjava Dejvid Gredvel, penzionisani profesor vazduhoplovne medicine u Londonu.

Iako maske za kiseonik mogu ovo da spreče, doći će do još nekoliko reakcija u telu. "Uši će da vam "puknu", a može da dođe i do povreda od nagle promene pritiska. To može da se dogodi u sinusima i ušima. Ako imate plombu u zubu koja ima rupicu, ceo zub može da vam izleti, ako imate gasove u stomaku, doći će do nadutosti..."

Pored tela, dolazi i do promene u okolini: "Zbog vodene pare, može da se formira oblak u avionu i nećete moći ništa da vidite, temperatura će naglo pasti, sve što nije čvrsto svezano i obezbeđeno će izleteti. Nastaje velika deozirjentacija u avionu," dodaje Gredvel.

Šta mi možemo učiniti

Iako se možemo osećati bespomoćno u ovakim situacijama, postoji nekoliko stvari koje možemo da preduzmemo da bi rizik bio što manji. Pre svega, dobro je da uvek vežemo pojas (ne samo tokom uzletanja i sletanja), koji ne mora biti previše čvrsto stegnut, ali svakako može da nas spreči da naglo izletimo iz letelice u slučaju dekompresije. Iz ovog razloga se takođe ne preporučuje da mala deca sede u krilu roditelja tokom leta, već da budu na svojim osiguranim sedištima.

Druga najvažnija stvar koju možemo da uradimo tokom bilo kojeg hitnog slučaja je da pažljivo slušamo uputstva kabinskog osoblja, čak iako prethodno nismo čuli zvaničnog obaveštenja pilota. Kabinsko osoblje prolazi kroz posebne obuke za ovakve situacije, tako da je najbolje da pokušamo da se saberemo i obraćamo pažnju na instrukcije koje nam mogu pomoći da ostanemo bezbedni.

Ima li razloga za brigu

Smrti slučajevi nisu česti, ali su ipak mogući. Najskoriji je bio 2018. godine, kada je jedna žena preminula nakon što je usled kompresije prouzrokovane eksplozijom motora izletela i visila kroz razbijen prozor aviona.

Ipak, dekompresija je prilično retka pojava i u većini slučajeva nema tragičan kraj, sve dok nije dovela do ozbiljnog oštećenja strukture aviona. Na primer, da se panel sa letelice "Aljaska erlajnsa" sudario sa zadnjim delom aviona, došlo bi do mnogo veće opasnosti.

Stručnjaci smatraju da uglavnom najveća šteta može da bude po mentalno zdravlje putnika, jer bi ova vrsta traumatičnog događaja i straha zahtevala razgovore sa profesionalcima.