Bes na prazan stomak: Zašto postajemo agresivni kada osećamo glad
Kada jedemo, ugljeni hidrati, proteini i masti iz hrane se razlažu na jednostavne šećere (glukoza), aminokiseline i slobodne masne kiseline. Ovi hranljivi sastojci prelaze u krvotok, pa zatim u organe/tkiva i telo ih koristi kao izvor energije. Kako vreme prolazi od našeg poslednjeg obroka, količina ovih hranljivih materija koja cirkuliše se postepeno smanjuje, a kada nivo glukoze u krvi padne na kritičan nivo, mozak to može da doživi kao situaciju opasnu po život.
Nakon ovoga, jednostavni zadaci, koje inače sa lakoćom rešavamo, mogu da nam deluju veoma zahtevno, ne možemo da se skoncentrišemo, počinjemo da pravimo različite greške, da se osećamo zbunjeno, otežana nam je komunikacija... Na kraju, tu je i najočigledniji znak da smo mnogo gladni, a to je izliv negativnih emocija: postajemo razdražljivi i mrzovoljni (iako nam niko ništa zapravo nije skrivio).
Postoji više objašnjenja zašto su bes i glad povezani. Neki naučnici pretpostavljaju da je ovaj fenomen prisutan još od doba kada je čovek morao da lovi hranu - samo glad ne bi bila dovoljna motivacija za potragu za plenom, već je potrebno dodatno "gorivo". U ovom slučaju, to "gorivo" se dobija sledećim reakcijama:
Pre svega, kada nivo glukoze u krvi padne na donju granicu, mozak "naređuje" određenim organima da sintetišu hormone koji bi stabilizovali nivo glukoze. Jedan od ovih hormona je adrenalin, hormon stresa, koji utiče na naše ponašanje.
Drugi razlog je taj što osećaj gladi i besa kontrolišu isti geni. Jedan od njih je je neuropeptid I, koji se oslobađa kada smo gladni i deluje na različite receptore u mozgu, uključujući I1 receptor. Pored kontrole gladi, neuropeptid I i receptor I1 takođe regulišu bes i agresiju. Shodno tome, ljudi sa visokim nivoom neuropeptida I u cerebrospinalnoj tečnosti imaju veću tendenciju da budu agresivni i neraspoloženi kada su gladni.
Kako da sprečimo osećaj besa kada smo gladni
Najlakši način da izbegnemo glad praćenu besom je da pravilno planiramo obroke. Ne bi trebalo da čekamo da postanemo previše gladni, iscrpljeni i mrzovoljni, već da unapred odredimo kada ćemo jesti u toku dana. Pored toga, dobro je da imamo neke namirnice koje mogu biti "brza užina" u hitnim slučajevima, kao što su:
- Orasi: Poznato je da su orasi najbolji izvor ishrane za mozak, bogati su omega-3 masnim kiselinama, pomažu u poboljšanju koncentracije i mogu da nas umire
- Integralne žitarice: Imaju određena svojstva koja poboljšavaju raspoloženje i održavaju osećaj sitosti. Dobra kombinacija mogu biti integralne žitarice i složeni ugljeni hidrati, poput braon pirinča, koji pomažu u povećanju serotonina, hormona sreće u mozgu
- Ćuretina: Ovo meso je bogato triptofanom, aminokiselinom za koju se smatra da pozitivno utiče na smanjenje nivoa stresa. Povećava nivoe serotonina, norepinefrina i dopamina u mozgu, što nam pomaže da ostanemo mirni i budni
- Banane: Predstavljaju izvor vitamina B i kalijuma, koji opuštaju telo, ali pomaže i u smanjenju 'nestašice' glukoze, što će pomoći u ublažavanju razdražljivosti.