Magazin
Omiljeni gastronomski specijaliteti ruskih pisaca
Među literarnim "bogovima" Rusije bilo je i velikih gurmana, ali i pisaca koji su bili sasvim ravnodušni kada je hrana u pitanju, i mogli komotno da se odreknu svih specijaliteta zarad dobrih palačinki. Šta je najviše voleo da jede Gogolj, u čemu posebno uživao Puškin, a koga su prijatelji nahranili opiljcima ne bi li dokazali da se ne razume u gurmanluke?
O ukusima se ne raspravlja, ali, ako se osvrnemo na prošla vremena, ova tema je itekako zanimljiva. Naročito imajući u vidu da je ruska kuhinja poznata po neobičnim jelima. Pre nego što pređemo na priču o gurmanskim preferencama, evo jedne malo drugačije anegdote, čiji je glavni lik Mihail Ljermontov.
Mihail Ljermontov - gurman ili "svaštojed"
Naime, pisac je uvek isticao to da je on veliki gurman, a njegov ukus - po prirodi istančan. Nekada je bio toliko uporan da o svojoj "nadarenosti" priča, da je sagovornicima već postajao dosadan. I zato su jednom njegovi drugari rešili da ga testiraju i dokažu mu da je samo jedan običan "svaštojed" i ništa više.
Nakon lova, pripremili piroške sa opiljcima i dali da degustira, pod izgovorom da je u pitanju nova receptura. Ljermontov je pojeo jednu, drugu i krenuo da jede i treću pirošku ni ne primećujući da su ispunjene opiljcima. Prijatelji su na kraju, zabrinuvši se za njegovo zdravlje, rekli da su ga nasamarili, nakon čega su Ljermontov i njegov "dar" postali predmet podsmeha.
Ivan Krilov - najveći gurman među ruskim klasicima
Jedan od najpoznatijih ruskih pisaca, Ivan Krilov, i danas važi za jednog od najvećih gurmana, koji ne samo da je voleo da eksperimentiše sa hranom, već je bio i veoma ješan. Za ručak je komotno mogao da pojede nekoliko tanjira riblje čorbe, četiri šnicle, polovinu ćurke, tanjir kaše i na kraju strazburški kolač, i na sve to - ostane gladan!
Na obične zakuske poput kiselih krastavaca, suvih šljiva i brusketa pisac nikada nije obraćao posebnu pažnju, ali je zato desetak palačnki sa kavijarom itekako mogao da pojede pre nego što zapravo sedne da ruča. Savremenici su se uvek šalili da je lakše prehraniti četu vojnika nego Krilova.
Nikolaj Gogolj je svoju ljubav prema hrani preneo i na papir
Ukoliko ste čitali makar jedno delo književnika Nikolaja Gogolja, niste mogli a da ne primetite sa koliko pažnje i ljubavi piše o hrani. I zaista, pisac ne samo da je voleo da jede, već je uživao i u ritualu pripreme obroka, toliko da su njegovi savremenici neretko govorili da bi, da nije postao književnik, mogao biti vrhunski kuvar.
Posebno je Gogolj voleo italijansku pastu, sa dosta parmezana i maslinovog ulja. Međutim, dugo vremena nije mogao da "prokljuvi" kako da spremi pastu da ona bude al-dente. Onda je jednog dana pozvao vrhunske kuvare ne bi li organizovao svojevrsnu obuku i jednom za svagda savladao ovu veštinu.
Aleksandar Puškin - jednostavnost pre svega
"Sunce ruske književnosti", kako su mnogi nazivali Puškina, bio je jednostavan čovek, a sve zahvaljujući roditeljima koji ni sami nisu bili neki gurmani. Obožavao je voće, a posebno breskve i mogao ih je jesti u svako doba dana i noći, a da mu nikada ne dosade. Uživao je i u džemu od ogrozda i ušećerenoj brusnici.
Pisac je uvek preferirao jednostavnost u kuhinji. Najviše je voleo ružičaste palačinke (u testo se dodavao sok cvekle kako bi one dobile željenu nijansu), zeleni šči sa jajima (tradicionalna ruska čorba) i zapečeni krompir. Nikada nije mogao da odbije ni teglicu nečega "kiselog", bili to krastavci, paradajz ili nešto treće.
