Magazin
Kako je ćirilica zamalo postala latinica i još 5 zanimljivosti o ruskoj azbuci
Ruski jezik je strancima oduvek bio neobičan i pomalo komplikovan, a ruska azbuka - riznica nerazumljivih slova koje je gotovo nemoguće protumačiti. Ona je pretpela nekoliko reformi, a u doba SSSR zamalo i potpuno promenila "lični opis".
Za ruski jezik kažu da je brutalan i melodičan, surov, ali istovremeno i romantičan. Ovakvom doživljaju jezika doprinosi i ruska azbuka, koji su puna slova koja su poznata samo Rusima. Tvrdi i meki znak, obrnuto latinično "r", "š na nogicom" i "e" okrenuto naopačke ne postoje ni u jednom jeziku. Međutim, ta neobična, samo ruskom jeziku svojstvena slova, nisu najčudnije čime ruska azbuka može da se pohvali.
Slovo "Ё" koristi samo u zvaničnoj komunikaciji
Pismo kakvo danas postoji se u ruskom jeziku pojavilo tek 1942. godine. Do tada slovo "Ё" ("E" sa dve tačkice na vrhu) je bilo tek varijacija običnog "E". Međutim, iako je ono uvršteno u azbuku i postalo samostalno te 1942. godine, za jako kratko vreme je ponovo izgubilo na važnosti. Danas se "Ё" koristi samo u zvaničnoj komunikaciji i na dokumentaciji od državne važnosti, poput Zakona, propisa i drugih regulativa.
U drevnoruskom jeziku su se brojevi označavali slovima
Do reforme jezika, koju je sproveo imperator Petar I početkom 18. veka, slova drevnoruske azbuke su se koristila ne samo za pisanje reči, već i za označavanje brojeva. Svakom od 27 slova "pripadao" je broj od 1 do 900, pri čemu su se prvih 9 slova označavali brojevima od 1 do 9, drugih 9 - brojevima od 10 do 90, a poslednjih 9 - brojevima od 100 do 900. Razliku između slova i brojeva pravio je samo jedan znak: ~. On se stavljao iznad slova i time se ono "magično" pretvaralo u broj.
Petar I je rusku azbuku "presvukao" u evropsko ruho
U vreme vladavine Petra I nauka i obrazovanje su se aktivno razvijali. Prvu transformaciju imperator je izvršio 1708. godine: tada su iz azbuke uklonjena dekorativna i latinska slova poput "psi", "omega" i "ksi", a način pisanja je približen latinici. Reforma je sa sobom donela još jednu promenu, koja se tiče brojeva - umesto pomenutih slova sa znakom ~ na vrhu, počeli su da se koriste arapski brojevi, koji su i danas u upotrebi.
U 20. veku izbačeno još slova i usvojena nova pravila pisanja
Poslednja značajna promena ruske azbuke dogodila se već u 20. veku, 1918. godine. Iz azbuke su nestala slova "fita" (Ѳ), "ižica" (Ѵ) i takozvano "deseterično i" koje izgleda kao latinično slovo "i". Tokom reforme izbačeno je iz upotrebe i slovo "jat" (ѣ), a njemu na smenu je došlo obično slovo "i". Usvojeno je i pravilo da se tvrdi znak (ъ) koristi samo u sredini reči, a da ga na kraju više nema potrebe stavljati.
Ćirilica je zamalo postala latinica
Narodni komesar Anatolij Lunčarski je bio jedan od prvih (i najglasnijih) zagovornika prebacivanja ruskog ćiriličnog pisma u latinično, budući da je smatrao da je ćirilica "zaostavština predrevolucionarne Rusije". Ovu reformu Lunarski je planirao u dve etape: prva je podrazumevala kreiranje posebne azbuke za nepismene narode SSSR, a druga - pretvaranje azbuka muslimanskih naroda iz ćirilice u latinicu. Međutim, pred samu realizaciju Staljin je rekao "Njet!", premda je smatrao da se ruski jezik mora zadržati u formi koja je najpribližnija izvronoj.
