Magazin
Regulisanje emocija, vežbanje kreativnosti: Iskoristite muziku na najbolji način
Muzika iz celog sveta, kao i iz prošlih vekova, nikada nam nije bila toliko dostupna kao sada. Ovo je mač sa dve oštrice - s jedne strane, možemo da otkrijemo na hiljade novih numera svakoga dana, ali ako smo tako "navikli" na stalno prisustvo muzike, lako nam je da zaboravimo da "usporimo" i zaista uživamo u njoj. Kako omiljene pesme možemo da doživimo na nove, ali i korisne načine?
Nekima je sastavni deo svakodnevnice, dok drugima nije toliki prioritet, ali sigurno je da je muzika jedna od najstarijih umetnosti, koju ljudi hiljadama godina koriste za zabavu, za iskazivanje ljubavi, tuge, besa, veselja...
U savremenom dobu, kada su nam sve pesme sveta nadohvat ruke ili predstavljaju "zvukove pozadine", možemo da zaboravimo kako muziku možemo da integrišemo u svoj život, da nam pomogne da savladamo svoje emocije, pređemo izazove, treniramo um... Od organizovanja plejliste do razvijanja kreativnosti, muzika dobra kada:
Želimo da preuzmemo kontrolu nad svojim emocionalnim životom
Muzika nije živa stvar, a ipak, izražava emocije - i to na veoma efikasan i zarazan način. Muzika može da "aktivira" mnogo toga u nama, kao što su osećanja, motivacija, fiziološko uzbuđenje, može da utiče na ponašanje...
Možemo da kreiramo posebne plejliste, koje će nam pomoći da regulišemo sopstvene emocije i trebalo bi da je slušamo kad god mislimo da nam je potrebna. Jedna lista pesama može biti opuštajuća, kada se osećamo uznemiremo ili iscrpljeno, jedna može biti vesela, kada nam treba nešto (pored kafe) da nas ujutru razbudi.
Isto tako, ako smo nesrećni i ne možemo tačno odrediti zašto, možemo da sastavimo i "tužnu" plejlistu, koja će nam pomoći da se skoncentrišemo na emocije koje nas koče, a možda će nas navesti i da se (konačno) isplačemo, pa zatim osećamo bolje.
Tražimo ritam i pokret u svakodnevnici
Muzika nas pokreće i naše telo često reaguje na određen ritam i tempo, čak i kada toga nismo svesni. Na primer, mnogi često tapkaju nogom o pod kada slušaju određenu pesmu, a da to ni ne primete. Ovo je posledica efekta emocija koje muzika izaziva, a još jedan primer može biti i korišćenje ovakvih pesama za podizanje publike na noge i navijanje na sportskim događajima.
Dakle, ritam, tempo i melodija mogu biti dobar "asistent" kada želimo da unesemo više fizičke aktivnosti u svakodnevnu rutinu. Možemo da pustimo muziku dok čistimo kuću, koja bi nam pomogla da ostanemo skoncentrisani, da nas "drži budnim".
Zatim, uz svu opremu za trening, tu je i naša omiljena pesma, koja nam podiže raspoloženje i samopouzdanje, što će sigurno uticati na našu volju i kvalitet vežbi. Ako se spremamo za sastajanje sa partnerom, možemo da pustimo ljubavnu pesmu koja nas razneži i opušta, ali u isto vreme nas inspiriše i podiže uzbuđenje.
Razvijamo "mentalni bioskop"
Sledeći primer može da posluži kao vrsta meditacije, jer je potrebno da se skoncentrišemo, zatvorimo oči i pustimo našu maštu da sama sklopi mentalne slike i asocijacije koje nam se javljaju kada slušamo određenu numeru.
Da li su scene koje zamišljamo direktno vezane za tekst pesme? Ako nisu, šta tekst predstavlja za nas, zašto ga itnerpretiramo drugačije? U slučaju da pesma nema tekst, na šta nas podseća određena melodija ili instrument? Da li nas vodi u "drugi svet", da li budi skrivena osećanja, da li razumemo šta je kompozitor hteo da prenese iako nije koristio reči?
Iako ova aktivnost zahteva barem nekoliko minuta pauze i koncentracije, može da bude potpuno nov metod za "upijanje" muzike, opuštanje i razvijanje kreativnosti za sva druga životna polja.
