Najležerniji grad u Evropi je poznat i kao "Grad na brdima", a nalazi se u našem komšiluku
Plovdiv, drugi po veličini bugarski grad, ponosan je na svoju reputaciju ležernog mesta. Ovaj zanimljivi grad sa preko 340 hiljada stanovnika funkcioniše na svoj način. Za razliku od Sofije i velikih gradova, gde sve deluje užurbano, ovde se odmah oseća promena tempa života - ljudi hodaju sporije, ne žure i izgleda kao da imaju više vremena.
U distriktu Kapani, opuštena atmosfera vlada u kafićima, na ulicama, gde se najčešće skupljaju mladi, razgovaraju, ležerno piju pića, proveravaju svoje telefone. U kafu pored džamije u centru grada, ljudi satima sede i pijuckaju svoju kafu. Čak su i mačke koje lunjaju ulicama deluju tako lenjo i opušteno.
Plovdiv i "aylyak" su u neraskidivoj vezi
Zašto je ovaj grad tako opušten i ležeran, pitaju se mnogi turisti? Lokalci će reći da je Plovdiv "aylyak". Ova reč se ne koristi van Plovdiva i pozajmljenica je iz turskog jezika. U prevodu znači besposlica, nered ili skitnica. Bez obzira na poreklo reči, u savremenom Plovdivu, "aylyak" je poprimio sopstveno značenje i podrazumeva nešto što se proživljava, a ne puki prevod reči. Podrazumeva da se nađe vreme za bližnje, za svoje prijatelje, prolaznike i da se sedne sa njima za doručak i da kroz izvesno vreme shvatimo da je vreme za večeru. U ovom gradu uživa se u svom okruženju, pojašnjavaju lokalci.
Hipsterski marketing ili ipak u Plovdivu vreme stane
U Sofiji su skeptični prema ovom fenomenu, doživljavajući ga kao ništa drugo do brendiranja grada ili hipsterski marketing. Ipak, stanovnici Plovdiva ne misle tako:
"Mnogi ljudi dolaze ovde da žive jer grad poseduje taj 'aylyak', kaže je Svetoslava Mančeva, antropolog koja u Plovdivu živi već 10 godina. Njena koleginica, Elitsa Kapusheva, koja je odrasla u Plovdivu, vratila se iz Berlina u rodno mesto i kratko kaže: "Berlin je bio dobar, ali nije imao 'aylyak'", prenosi Bi-Bi-Si-Travel.
Žitelji Plovdiva kažu da oni pronalaze vreme i prostor za sebe i prijatelje. Preporučuju da ako se nađemo u ovom nesvakidašnjem mestu, prošetamo njegovim ulicama, sedemo u neki kafić, naručimo tursku kafu i uživamo satima. Nije sve u vrevi velikog grada, niti u kupovini, trčanju da obiđemo sva mesta. Ima nešto u tom predahu koji nam može dati mnogo više nego što nam se čini.