Magazin
Pročitati ili poslušati: Da li su audio-knjige bolje od štampanih
Čak i najvećim ljubiteljima knjiga danas može biti izazovno da pronađu vreme za čitanje. Zbog toga mnogi pokušavaju da uživaju u literaturi na alternativne načine, kao što je slušanje audio-knjiga, ali često se suočavaju sa sledećom dilemom: Da li je slušanje, umesto čitanja, neka vrsta "varanja"? Da li možemo da upijemo sadržaj na ovaj način ili će štampane knjige uvek biti najbolji izbor?
Za mnoge od nas, izdvajanje tihog trenutka za čitanje deluje kao pravi luksuz. Teško je pronaći vreme za ovaj hobi, posebno kada nam savremeni "brzi" ritam života to ne dozvoljava. Zbog toga mnogi zapuštaju ili poptuno odustanu od ove navike, pa se audio-knjige pojavljuju kao opcija za obožavaoce književnosti, ali često dolazi do sumnje, nepoverenja, pitanja da li ćemo određeno delo doživeti na isti način? Da li je ovo znak lenjosti ili čak vrste nepoštovanja napisanog štiva, koje je predviđeno za čitanje? Da li nam priča i informacije iz knjige zaista dopiru do mozga? Ova pitanja su kompleksna i ne postoji samo jedan odgovor, ali nekoliko istraživanja na ovu temu su pokazala ključne razlike između tradicionalnog čitanja i slušanja audio-knjiga.
Pitanje koncentracije
U jednoj studiji iz 2016. je analizirana razlika između tri grupe učesnika koji su dobili istu knjigu: Prva je slušala delove knjige, druga je čitala iste delove u elektronskom obliku, a treća je i čitala i slušala knjigu u isto vreme. Nakon toga, svi su radili kviz koji je bio dizajniran da izmeri koliko su dobro apsorbovali informacije, a autori su rekli da nisu pronašli značajne razlike u razumevanju između čitanja, slušanja ili čitanja i slušanja istovremeno.
Ipak, postoje i istraživanja koja pokazuju da audio-knjige imaju određene nedostatke, posebno kada pojedinac pokušava da uči. Jedna studija iz 2010. je pokazala da su učenici koji su slušali lekciju preko podkasta imali mnogo gore rezultate u kvizu, nego oni koji su prethodno samostalno čitali lekcije.
Vizuelni znakovi
Postoji više teorija zašto su štampane knjige bolje od čitanja na ekranu ili audio-knjiga, a to može imati veze sa orijentacijom čitaoca. "Dok sami čitate, redosled događaja je važan, a kada znate u kom delu knjige se nalazite, lakše možete da povežete priču", kaže Danijel Vilingem, profesor psihologije na Univerzitetu Virdžinije. Drugim rečima, lakše možemo da izgubimo tok misli i radnje kada samo slušamo delo.
Dodaje da činjenica da je štampani tekst "usidren" na određenom delu stranice takođe pomaže ljudima da ga zapamte bolje nego kada čitaju tekst na ekranu. Sve ovo može biti dobar argument za razlike u audio-knjigama i štampanim knjigama jer, poput digitalnih ekrana, audio-knjige uskraćuju korisnicima orijentire koje bi koristili dok čitaju iz štampanog teksta. To može biti okretanje lista, koje nam daje kratku pauzu da "upijemo" prethodne informacije ili vizuelno naglašena poglavlja i rečenice.
Drugo razmatranje je da, bez obzira da li čitamo ili slušamo tekst, naš um povremeno luta. Mogu da prođu sekunde (ili minuti) pre nego što izađemo iz ovih malih "mentalnih pauza" i ponovo se usredsredimo na materijal. Ako čitamo, prilično je lako da se vratimo unazad i pronađemo reč kod koje smo se zaustavili, dok ovo nije tako lako kao kada slušamo snimak.
Prednosti audio-knjiga
Iako se može zaključiti da su štampane knjige bolje za učenje, audio knjige mogu da imaju prednost kada želimo da bolje razumemo emocije određenih likova. Dobro je setiti se da ljudska bića usmeno prenose informacije desetinama hiljada godina, dok je čitanje štampane reči mnogo noviji izum.
Zbog toga slušaoci mogu izvući mnogo informacija samo iz glasa i intonacije naratora - na primer, sarkazam se mnogo lakše prenosi putem zvuka nego štampanog teksta, tako da način na koji čitalac upija određene informacije i zamišlja radnju može da bude precizniji.
Svrha čitanja utiče na odluku da li ćemo čitati ili slušati knjigu
Dakle, nije moguće reći da je samo jedan ili drugi način bolji, već bi trebalo da se oslonimo na sopstvene potrebe. Ako književno delo slušamo u svoje slobodno vreme, želimo da uživamo u njemu i nemamo vremenska ograničenja, onda možemo da se oslonimo i na čitanje, ali i na slušanje (koje bi nam zaista pomoglo da "otputujemo" u univerzum knjige.)
S druge strane, ako određeno delo moramo da naučimo i da čitamo zbog posla, onda je preporučljivo da ga samostalno čitamo, jer uvek možemo da mu se vratimo, da ga obeležimo i tako lakše zapamtimo. Na kraju, svako može da usavrši svoje veštine čitanja, ali i slušanja, tako da konačan izbor zavisi od nas.
