Magazin
Sve manje kafe u šoljici omiljenog crnog napitka: Grašak, soja, rogač, žitarice...
U laboratoriji je utvrđeno da u kafi ima sve više surogata, a potrošači nisu o tome obavešteni na etiketama
Iako na ambalaži piše "kafa", brendovi pojedinih proizvođača u Srbiji i dalje ne ispunjavaju propisani standard da mogu da stave tu etiketu. Kako "Novosti" saznaju, jedna akreditovana laboratorija u našoj zemlji uradila je, za interne potrebe, uporednu analizu proizvoda kafe i utvrđeno je da pojedini sadrže zamenske sastojke, što znači da nisu 100 odsto kafa.
Pravilnik o kvalitetu kafe, koji je na snazi od juna 2022. godine, propisuje da pod tim imenom može da se prodaje samo proizvod koji je napravljen isključivo od mlevenog zrna ove biljke i ne sme da sadrži ni najmanje primese neke žitarice, cikorije, rogača, graška, soje ili bilo koje druge sirovine za proizvodnju surogata.
U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) ističu da potrošači nisu informisani kakav sastav kafe treba da bude i ne obraćaju pažnju na to, a odluku o lipovini donose isključivo na osnovu ukusa ili cene.
"Nedavno smo uradili anketu koja je pokazala da više od polovine ispitanika, 51 odsto, ne zna šta su surogati u kafi, a 62 procenata smatra da im je ukus najbitnije merilo", kaže Marko Dragić iz NOPS-a.
Što se tiče kvaliteta, mišljenja su podeljena, a 64 odsto misli da cena ne opravdava kvalitet. Oko 70 odsto anketiranih pije isključivo tradicionalnu domaću kafu, a skoro polovina ispitanika, 49 odsto, pije bar dve kafe dnevno.
Potrošači, kako dodaje, najviše kupuju brendove najvećih proizvođača kafe u našoj zemlji i oni su zauzeli prve tri pozicije.
Duplo skuplja za pet godina
Kafa u Srbiji je za poslednjih pet godina poskupela 46,2 odsto, dok su u februaru 2024. u odnosu na isti mesec lane cene ove grupe proizvoda povećane četiri procenta, pokazuju podaci Republičkog zavoda da za statistiku.
U trgovinskim lancima kesica od 200 grama tradicionalne, klasične kafe košta uglavnom od 280 do 370 dinara, a na akciji od 240 do 320 dinara. Jeftinije pakovanje pod oznakom robne marke može da se nađe i za 220 dinara.
Lane su u našoj zemlji proizvedene oko 16.943 tone pržene kafe.
Prosečna potrošnja ovog proizvoda po glavi stanovnika na godišnjem nivou u našoj zemlji je oko 4,4 kilograma. U Srbiji ima više od 480 prerađivačke kafe, u koje spadaju i velike kompanije i male pržionice.
Prošle godine smo uvezli oko 27.467 tona nepržene kafe u vrednosti od oko 84,4 miliona evra.
Šta kaže pravilnik
Podsetimo, pravilnikom je propisano da ukoliko proizvod od kafe sadrži surogat, onda to mora da bude jasno označeno, na vidnom polju ambalaže, koja je to zamena i koliko je njegovo procentualno učešće. Ako je sadržaj pržene mlevene kafe veći od 50 odsto mora da bude istaknuto "proizvod na bazi kafe", a ukoliko je manji, onda treba da piše "proizvod na bazi...", pa ime sirovine koja je zastupljena u procentu većem od polovine. Čisti surogati nose naziv "zamena za kafu". Što se tiče kvaliteta, pržena kafa ne sme da sadrži skrob.
Lošiji kvalitet kafe na našem tržištu nije jedina loša vest za ljubitelje ovog napitka. Cena kafe će, verovatno, nastaviti da raste. Potrošači u Srbiji najviše piju tradicionalnu kafu i to mešavinu jeftinije robuste. Upravo ta vrsta zrna poskupljuje već duži period, a u februaru je dostigla najviši nivo u poslednjih 29 godina. Manja ponuda, a velika potražnja podstiču ovaj rast, a situaciju dodatno komplikuje i kriza na Crvenom moru. Ona snažno utiče na globalne brodske rute koje povezuju istočnu Aziju, poput Vijetnama i Indonezije, sa evropskim tržištem.
Osim toga, Nemačka asocijacija za kafu upozorila je da zbog nove regulative EU evropskom tržištu preti nestašica kafe od sledeće godine, kao i da će cene one koja bude dostupna znatno porasti. Ova grupacija se poziva na akt koji se odnosi na lance i trebalo bi da se primenjuju od 30. decembra ove godine.
Kompanije će, kako objašnjavaju, ubuduće morati da podnesu izjavu o dubinskoj analizi u kojoj se navodi da nijedna šuma nije iskrčena ili oštećena za njihov proizvod. Nemačko udruženje ističe da firme nemaju dovoljno vremena da se pripreme za sprovođenje uredbe.
