Zamene za šećer nas ne čine gladnijim, kako se do sada verovalo - kažu naučnici

Kada uzmemo bombone, čokoladu ili kolač, često osećamo veliku krivicu. Znamo da smo uneli mnogo “praznih” kalorija, a o štetnosti veštačkih zaslađivača i šećera da ne govorimo. Takođe, ove nezdrave namirnice pojačavaju glad, rezultati su istraživanja od pre par godina. Ipak, skorašnja studija govori da "nije baš tako sve crno" i da konzumiranje hrane pune zaslađivača izaziva zapravo slično smanjenje apetita kao i ostala hrana slatkog ukusa.

Druge prednosti uključuju snižavanje šećera u krvi, što je posebno značajno za ljude koji imaju rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, sugerišu istraživači sa Univerziteta u Lidsu, piše Dejli Mejl.

"Upotreba zaslađivača i pojačivača slatkoće dobila je mnogo negativne pažnje, uključujući publikacije visokog profila koje povezuju njihovu konzumaciju sa poremećenim glikemijskim odgovorom, toksikološkim oštećenjem DNK i povećan rizik od srčanog i moždanog udara. Ovi izveštaji doprinose trenutnoj zbunjenosti u vezi sa bezbednošću zaslađivača i pojačivača slatkoće među opštom javnošću, a posebno među ljudima koji su u opasnosti od metaboličkih bolesti. Naša studija pruža ključne dokaze koji podržavaju svakodnevnu upotrebu zaslađivača i pojačivača slatkoće za kontrolu telesne težine i šećera u krvi", kaže profesor Graham Finlaison, glavni istraživač.

Mislite da najviše šećera ima u sokovima i slatkišima? Ovaj spisak namirnica će vas onda iznenaditi

Kako je tekla studija

Posmatrani su efekti jedenja keksa sa šećerom ili sa dve vrste zaslađivača: prirodnom zamenom za šećer stevijom ili veštačkim zaslađivačem neotamom, koji se dobija od aspartama. Učesnici, koji su svi bili gojazni, jeli su keksiće sa voćnim punjenjem koji sadrži šećer, prirodnu zamenu za šećer ili veštački zaslađivač.

Uzeti su uzorci krvi da bi se utvrdili osnovni nivoi glukoze, insulina i hormona povezanih sa apetitom, a takođe je zatraženo da ispitanici procene svoj apetit i preferencije u hrani.

Rezultati koji su se odnosili na zaslađivanje nisu pokazali nikakve razlike po pitanju apetita ili endokrinim odgovorima u poređenju sa rezultatima gde su ispitanici konzumirali keksiće sa šećerom. Primećeno je da su nivoi insulina izmereni tokom dva sata nakon jela su smanjeni, kao i nivoi šećera u krvi, prema nalazima objavljenim u The Lancet eBioMedicine.

"Nalazi pokazuju da su zaslađivači korisno sredstvo za smanjenje unosa dodanog šećera bez dovođenja do kompenzacijskog povećanja apetita ili unosa energije, čime se podržava korisnost zaslađivača za kontrolu apetita, energije i težine", naglašava profesorka Ane Raben sa Univerziteta u Kopenhagenu.