Neki ljudi stvarno mogu da namirišu kišu, tvrde naučnici
Karakterističan miris nakon kiše svima nam je dobro poznat, naročito kada ona padne nakon dugog, toplog dana. Ali, verovali ili ne, postoje naučni dokazi da neki ljudi imaju "natprirodnu" sposobnost da namirišu dolazak kiše mnogo pre nego što ona zaista počne da pada, čak iako na nebu ne postoji ni jedan jedini oblačak. Sa čime je to povezano i šta je to u vazduhu pre nego što dođe do provale oblaka?
Petrikor - miris koji nagoveštava dolazak kiše
Sposobnost nekih ljudi da namirišu kišu povezana je sa petrikorom - karakterističnim mirisom koji nastaje kada organsko jedinjenje geozmin, koje proizvode bakterije Streptomyces koje se nalaze u tlu, dođe u kontakt sa vodenim česticama. Drugim rečima, kako bi se u vazduhu osetio miris petrikora potrebno je da padne kiša. Ovo zvuči nelogično: kako neki ljudi namirišu kišu samo zahvaljujući petrikoru ako se on javlja tek kada kiša zapravo padne?
Objašnjenje je vrlo jednostavno - njega donosi vetar sa drugih mesta na kojima je kiša prethodno pala, a zahvaljujući svojoj osetljivosti, oni ga osete i kada je vrlo blag. Čulo mirisa ovih ljudi je toliko osetljivo da prevazilazi čak i sposobnost ajkula da osete miris krvi u vodi. Osim pojedinih ljudi, vrlo dobro ga osećaju i insekti, beskičmenjaci i neke veće životinje, čije je čulo mirisa drastično razvijenije od ljudskog.
Ozon takođe može da "zagolica" naše čulo mirisa
Još jedan faktor koji doprinosi tome da neki ljudi mogu namirisati dolazak kiše jeste ozon - jedinjenje koje se sastoji od tri atoma kiseonika i koje ima za nijansu slađi miris od petrikora. Ovaj miris se u vazduhu oseća tek nakon što ga vetrovi potisnu do nivoa tla i siguran je znak da se približava nevreme sa obilnim padavinama. Ova pojava je češća i miris ozona oseća veći broj ljudi, pa se verovatno otud i pojavilo uverenje da se kiša uvek može namirisati, navodi portal Aj-Ef-El Sajens.