Magazin
U Rusiji je ranije početak sedmice bio u nedelju, a ne u ponedeljak, kao što je to danas
Navikli smo da je ponedeljak dan za nove početke: od ponedeljka krećemo u nove radne pobede, od ponedeljka idemo na dijetu, počinjemo sa treninzima i tako dalje. Ovo važi kako za Srbiju tako i za Rusiju. Međutim, nije oduvek bilo tako - u stara vremena početak sedmice je u Rusiji bio u nedelju, baš kao što je danas u Americi i još nekim zemljama sveta.
U Srbiji i ostalim evropskim državama sedmica po pravilu počinje u ponedeljak. Međutim, u pojedinim zemljama sveta, poput Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Brazila i Izraela, ona započinje u nedelju. Ranije se ovo pravilo odnosilo i na Rusiju, ali malo ko zna zbog čega.
Kako je Biblija "diktirala" dane u nedelji
Ideja da sedmica počinje u nedelju nije potekla iz naroda, već iz Biblije, a konkretno - iz Knjige Postanja Starog zaveta. Upravo se u njoj opisuje stvaranje sveta: prvog dana stvorena je svetlost, drugog - svod nad zemljom, trećeg - kopno, četvrtog - Sunce, petog dana Bog je stvorio sva živa bića u vodi i ptice u vazduhu, šestog - životinje na kopnu, i na kraju - čoveka. Sedmog dana se Bog odmarao, a taj dan je blagoslovio i posvetio, "jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini", navedeno je u Knjizi Postanja. Taj sedmi dan je "padao" u subotu, i njime se praktično završavala sedmica.
Sreda je u sredini ako sedmica počinje u nedelju
Tako se u hrišćanskoj tradiciji ustalilo i pravilo da se sedmica završava u subotu, a da naredna počinje sledećeg dana, odnosno u nedelju. Kada su se danima davali nazivi (umesto pređašnjeg prvi dan, drugi dan, treći i tako dalje) ovo pravilo bila je glavna vodilja. Tako je nedelja postala dan kada se ne dela, odnosno ne radi, jer Bog tako zapoveda, i dan kada se ide u crkvu, kako bi čitava sedmica bila dobra. Ponedeljak je dobio svoj naziv jer dolazi odmah po nedelji, odnosno nakon nje, dok je sreda možda i najupečatljiviji primer: ona je u sredini, a u sredini može biti samo ukoliko sedmica počinje u nedelju.
Kako je nedelja postala poslednji dan u nedelji, a ne prvi
Tokom istorije, ruski kalendar doživeo je nekoliko reformi: 1. oktobra 1929. godine uvedena je 5-dnevna nedelja, pri čemu su ljudi radili 4 dana, a 5. se odmarali, dok je 1931. godine je ovo pravilo promenjeno, pa je uvedena 6-dnevna nedelja. Skoro deceniju kasnije, 1940. godine, SSSR je Uredbom vratio tradicionalnu 7-dnevnu sedmicu, gde je nedelja zvanično postala neradni dan, odnosno dan odmora. Logično, u ovakvom poretku, prvi dan nakon slobodnog dana označavo je početak radne nedelje, a budući da je to bio ponedeljak, on je ostao kao prvi radni dan sve do danas.
