Kako je nastala "Kaljinka", najpoznatija ruska pesma

"Ka-ljin-ka, ka-ljin-ka, ka-ljin-ka mo-ja" je možda i najpoznatiji ruski stih, koji je planetu obišao bezbroj puta bez obzira na svoju jednostavnost. Upečatljiva melodija koja ga prati već sa prvim notama budi asocijacije na Rusiju i ruski narod, ali je oko ove pesme već decenijama potpuna zbrka - ona zvuči kao narodna, ima sve elemente tradicionalne numere, ali i raznorazne varijacije u savremenom stilu.

Narodna pesma koja nije narodna

U drugoj polovini 19. veka u Rusiji je doživeo provcat takozvani ruski stil: dame iz visokog društva su počele nositi brilijantske kokošnike, arhitekte sa posebnom pažnjom projektovale kuće i restorane u "seljačkom" stilu, a muzičari u svoje kompozicije uvrstili i tradicionalne tonove koji su do tada bili rezervisani samo za narodne pesme.

U svetu muzike, posebno se isticao kompozitor i ljubitelj ruskog folklora, Ivan Larionov, koji je sakupljao narodne pesme putujući po zemlji. Šezdesetih godina 19. veka amatersko pozorište grada Saratov zamolilo je Larionova da komponuje pesmu specijalno za jednu predstavu. Inspirisan različitim muzičkim ostvarenjima, on je napisao pesmu "Kaljinka".

Publika nije bila oduševljena, ali se jednom čoveku "Kaljinka" jako dopala

Prvo izvođenje pesme pripalo je Larionovu, ali se po reakciji publike nije moglo reći da je ona preterano oduševljena. Jedini kome se ona dopala bio je drug kompozitora, pevač i osnivač narodnog hora, Dmitrij Argenjev-Slavjanski, koji je zamolio Larionova da mu dozvoli da "Kaljinku" uvrsti u svoj repertoar i izvodi je u inostranstvu.

Već kroz nekoliko meseci Dmitrij Argenjev-Slavjanski je "Kaljinku" prvi put izveo pred publikom u Evropi i Americi, i tamo je reakcija bila potpuno suprotna - već na prve taktove publika je pala u delirijum. Melodija je toliko "ušla u uho" strancima da su oni čak i refren naučili. Vest o uspehu pesme u svetu se Rusijom brzo proširila, pa su je polako zavoleli i sami Rusi.

Drugi talas popularnosti - od "narodne" do tehno i haus verzije

Slava se ponovo obrušila na "Kaljinku" nakon Velikog Otadžbinskog rata, kada je interesovanje za rusku kulturu i narodnu muziku postalo ponovo u modi. Nekada provincijska pesma je tada osvanula i na repertoaru Ansambla pesme i igre Aleksandra Aleksandrova, koji je izvodio tradicionalnu, narodnu muziku.

Od tada je "Kaljinka" ubedljivo najpopularnija ruska pesma, a mnogi je smatraju i pravim brendom. Ona se reprodukuje čak i u potpuno netradicionalnim stilovima, kao što su tehno i haus, dok je u srpskim restoranima često izvode i tamburaški orkestri. 

O čemu se peva u pesmi "Kaljinka"

Naziv pesme i dve najprepoznatljivije reči jesu 'kaljinka' i 'maljinka', odnosno kalina i malina - vrste bobičastog voća koje rastu u centralnom delu Rusije. Ali, ako ste pomislili da je pesma o tome, prevarili ste se. U stvarnosti se u njoj opisuje lepa devojka koja bi trebalo da se zaljubi u glavnog junaka.

On leži u svom vrtu, uživa u darovima prirode (kalini i malini), potpuno prepušten svojim maštarijama, u nadi da će lepotica na koju je "bacio oko" na njega obratiti pažnju. Šta mislite, da li su njegove molitve urodile plodom?