Magazin
Pravilo 30-30-30 za zdraviji život: Lako se pamti, a još lakše primenjuje
Svako od nas ima drugačiju jutarnju rutinu: neko doručkuje u hodu, spremajući se za posao, neko nema ni vremena za brzinski obrok, dok ima i onih koji ujutru stignu i lepo da pojedu i da istreniraju. Za sve one koji kubure sa vremenom pre posla, a ipak žele da žive zdraviji život, pravilo 30-30-30 može biti od velike pomoći.
Za samo 5 minuta na FitToku ('zdravoj' strani TikToka) možete pronaći na desetine saveta kako poboljšati kvalitet života: nutricionisti i ljubitelji zdrave hrane dele savete kako napraviti zdrava, niskokalorična jela, fitnes treneri se utrkuju ko će napraviti bolji video-sadržaj za one koji treniraju, dok farmaceuti "u sitna crevca" objašnjavaju na koji način funkcioniše suplementacija i šta se sme koristiti , a šta se mora izbegavati.
Nakon raznoraznih trendova i izazova, sada društvenom mrežom TikTok dominira takozvano pravilo 30-30-30, o kom stručnjaci (za sada) imaju pozitivno mišljenje. Šta kriju ove brojke i kako nam mogu pomoći da budemo zdraviji, da se osećamo bolje i da izbalansiramo ishranu, a samim tim i telesnu masu?
Šta je pravilo 30-30-30
Ovo pravilo koje je osmislio Geri Breka, onlajn ekspert za zdravlje i biolog, zasniva se na vrlo jednostavnoj rutini koja podrazumeva unos 30 grama proteina u roku od 30 minuta od momenta buđenja, a zatim i 30 minuta fizičke aktivnosti slabog intenziteta.
Svoju popularnost pravilo 30-30-30 duguje ne samo nazivu koje se lako pamti, već i činjenici da ne zahteva nikakva odricanja (kao što je to slučaj kod rigoroznih dijeta), niti posebnu fizičku spremu, odlazak u teretanu i sve prateće finansijske izdatke. Drugim rečima, potpuno je univerzalno.
Da li ćemo biti zdraviji ako se pridržavamo ovakve rutine
Po mišljenju stručnjaka pravilo 30-30-30 može imati pozitivan učinak na opšte zdravlje. Zahvaljujući kombinaciji visokoproteinske ishrane i fizičke aktivnosti u telu će doći do gubitka masti, regulacije nivoa šećera u krvi i redukovanju inflamantornih procesa, što će sa sasvim sigurno odraziti i na opšti osećaj.
Ali, da li je ova rutina delotvorna za sve ili postoje nijanse? Odgovor na ovo pitanje dala je u intervjuu za Hafington Post Elizabeta Hadžins, sertifikovani dijetetičar i nutricionista. Po njenim rečima, unos proteina i fizička aktivnost ujutru mogu zvučati dobro, ali je jedini način za utvrđivanje koliko će doprineti zdravlju pojedinca - upoređivanje sa postojećom rutinom.
I vrsta proteina igra značajnu ulogu
Ono što stručnjaci naročito naglašavaju jeste izvor proteina za doručak. I obrok koji je sačinjen samo od kobasica, kao i doručak koji čine dva jajeta uz dodatak nemasnog grčkog jogurta u sebi sadrže tih 30 grama proteina, ali je velika razlika u ova dva doručka. Jedan je nezdrav i može dovesti do podizanja nivoa holesterola u krvi, dok je drugi zdrav i niskokaloričan.
Dakle, iako je sama rutina dobra, doručak je taj koji je može pokvariti i dovesti do toga da, umesto pozitivnog, ona na organizam ima negativan efekat. Umesto da budete puni energije, čili i vedri, pogrešnim unosom namirnica možete prouzrokovati nadimanje i mučninu, što nikako neće doprineti boljem osećaju tokom dana.
