Magazin
Rutinski poslovi povećavaju rizik od razvoja demencije za 37 posto, upozoravaju naučnici
Rutinski, nezanimljivi poslovi koje obavljamo uz minimalno angažovanje "sive mase" negativno se odražavaju na naše zdravlje, zaključili su naučnici. Njihovo istraživanje pokazalo je da je verovatnoća da kognitivne sposobnosti nakon radnog veka na dosadnoj poziciji opadnu čak 66 posto veća, dok je rizik od razvoja demencije veći za 37 procenata.
Činjenica je da svima nama s vremena na vreme treba malo opuštenija radna dinamika - manje zadataka, manje zamaranja, rešavanja teških zadataka i kriznih situacija. Međutim, traženje samo takvih poslova, koji su pretežno rutinski, uopšte nije preporučljivo.
Rutinski poslovi su "ubice sive mase"
Rad na pozicijama koje u kontinuitetu ne zahtevaju nikakvo moždano angažovanje i koje su mahom repetitivnog karaktera može dovesti do veoma loših posledica po zdravlje. I ne, ovo nije zaključak nekog tamo poslodavca koji bi želeo da svoje zaposlene motiviše da rade više i budu produktivniji, već naučnika Univerziteta u Oslu koji su istraživali na koji način se mentalna stimulacija odražava na starenje mozga.
Po mišljenju doktora Trin Edvin, vodeće autorke studije, rad na poslovima sa minimalnim moždanim angažovanjem na piku karijere, u 30-im, 40-im, 50-im i 60-im godinama povezan je sa 66 procenata većim rizikom od opadanja kognitivnih funkcija, kao i 37 posto većim rizikom od razvoja demencije u poznom uzrastu, sa navršenih 70 godina ili više.
"Naše istraživanje pokazalo je koliko je važno da posao bude kompleksan i koliko je on važan za održavanje pamćenja i razmišljanja u poznim godinama. Pozicija na kojoj radimo je zaista važan aspekt kognitivnog zdravlja", istakla je Trin Edvin.
Angažovanje moždanih vijuga je presudno za naše kognitivno zdravlje
O tome koliko je važno ostati aktivno uključen u sve sfere života, kao i o tome koliko je značajno održavati lični osećaj svrsishodnosti i učiti nove stvari iznova i iznova istakao je i doktor Ričart Ajzakson, direktor istraživačkog centra na Institutu Neurodegenerativnih bolesti na Floridi.
U intervjuu za Si-En-En, ovaj stručnjak je istakao da se angažovanje moždanih vijuga tokom radnog veka može uporediti sa fizičkom aktivnošću, tokom koje mi zapravo treniramo naše mišiće. "Vežbanje mozga kroz razne zadatke i interakcije sa kolegama nam može pomoći u borbi sa demencijom", dodao je on.
