Koja hrana se najbrže, a koja najsporije svari u organizmu
Varenje je proces koji zavisi od namirnice i količine, a sam proces se sastoji od pet koraka, kaže Džen Meser, dijetetičar. Zapravo, počinje žvakanjem i gutanjem, odnosno fazom u kojoj se hrana razbija i spaja sa enzimima u pljuvački.
Sažvakana hrana "putuje" niz jednjak i ulazi u stomak. "Ovde se hrana sjedinjuje sa sokovima i podleže mehaničkom mešanju", kaže Meser. Onda dolazi do dodatnog varenja i apsorpcija hranljivih materija počinje u tankom crevu tela. Odatle, cirkulatorni sistem prenosi svaki hranljivi sastojak u različite delove tela da bi se uskladištio ili koristio po potrebi. Sve što ostane se zatim šalje u debelo crevo na dalju apsorpciju i ono što nije potrebno telo će odbaciti.
Koliko vremena je potrebno za varenje hrane
Svaki korak procesa zahteva različito vreme da se završi. Prvi korak je najbrži i traje samo nekoliko sekundi. Drugi traje između 2 i 4 sata. Koraci apsorpcije u tankom crevu i distribucije hranljivih materija traju između 4 do 6 sati. A poslednji korak je onaj koji najviše varira, ali se obično završi u roku od 12-24 sata.
"Telesnom digestivnom traktu je potrebno do 24-72 sata da svari hranu", kaže dr Lisa Jang.
Koja hrana se brže vari, a koja sporije
Naravno, vrsta hrane koja se konzumira čini značajnu razliku u vremenu varenja. "Jela kao što su masno meso, pržena i prerađena hrana su teško svarljive jer sadrže velike količine masti i potrebno je duže da telo razgradi", kaže Jang.
Hrani bogatoj proteinima i vlaknima je potrebno duže za varenje i kao rezultat je osećaj sitosti na duži vremenski period. S druge strane, pijenje puno vode može ubrzati varenje; a poznato je da se jednostavni šećeri i jednostavni ugljeni hidrati vrlo brzo vare. Na primer, kuvano povrće, jaja, beli pirinač i losos su takođe poznati po tome što se brzo i lako svare.
Zašto nek ljudi brže vare hranu
Varenje je složeno i varira u trajanju zbog raznih faktora. "Neki činioci uključuju brzinu metabolizma osobe, starost, pol, nivoe stresa, zdravlje probave, proizvodnju enzima, mikrobiom creva, lekove, nivo aktivnosti i veličinu obroka koji je konzumiran", pojašnjava Meser, a piše Ju-Es-Ej-Tudej.