Magazin
Kako su se nekada farbala jaja i gde se čuva čuvarkuća
Za Uskrs se vezuju brojni običaju, ali svakako da je posebno prepoznatljiv zbog farbanih jaja. Korpica sa raznobojnim jajima se nalazi na sredini trpeze, a čuvarkuća, odnosno jaje koje se prvo ofarba se stavlja pored ikone. Nekada su se boje pronalazile u prirodi, te se koristila lukovina, jagorčevina i broć za farbanje, a danas se češće koriste anilinske boje (prah za farbanje), kaže za RT Balkan etnolog Vesna Marjanović.
Uskrs, jedan od najvećih hrišćanski praznika, zapravo upućuje na suštinu vere i pokazuje da je vaskrsnućem Hrista život pobedio smrt. Povodom praznika se farbaju jaja obično na Veliki petak ili Veliki četvrtak, a ako neko ne stigne može i na Veliku subotu. Jaje koje prvo obojimo čuvamo do idućeg Uskrsa. Tradicionalno, uskršnja jaja jesu crvene boje, ali sve više postaju mala umetnička dela i postoje razne tehnike ukrašavanja, šaranja. Kod nas se farbaju od 16. veka:
"Farbanje jaja kod nas, u istoriografiji, je zabeleženo u 16. veku. Tada su se šarala jaja i ukrašavala da bi se darivala sveštenicima, odnosno manastirima. Dakle, farbanje je počelo na manastirskim imanjima", naglašava Vesna i dodaje:
"Što se tiče boja, nekada su se koristile samo prirode boje - na primer, upotrebljavao se koren biljke broć i tako su dobijena crvena jaja. Farbalo se u lukovini, spanaću, jagorčevini. Kasnije, u 20. veku su počeli da se koriste anilinske boje, odnosno prah koji boji jaja. I kada govorimo o šarama i one su su se pojavile pri manastirima. Na jajima šaraljkom se iscrta željena šara, skuvaju se i onda ostanu beli iscrtani tragovi. Uopšte, veština ostavljanja traga na jajima se zadržala i do danas", pojašnjava etnolog.
Čuvarkuća - za ukućane i zdravlje
Crveno jaje, koje se prvo ofarba je čuvarkuća i ono čuva kuću i porodicu, zdravlje ukućana. Obavezno je crvene boje, jer simboliše nevino prolivenu Hristovu krv, a ova crvena je boja vaskrsenja, hrišćana i crkve.
"Prvo jaja koje se ofarba se naziva čuvar, čuvarkuća, strašnik i ono čuva dom do naredne godine. Čuvalo se obično kod ikone, a zanimljivo je da su stariji nekada deca trljali po obrazima i čelu i to se radilo zbog njihovog zdravlja", priča etnolog.
Ujutru, na praznik, uzimaju se jaja, a prilikom tucanja govori se "Hristos Vaskrse" i "Vaistinu Vaskrse". Za Uskrs je običaj da se i gosti darivaju jajima, pa tek onda služe drugim đakonijama.
Jaja se mogu nameniti, a na njima bude i prehrišćanskih simbola
Pored cvetnih motiva, koji su najčešći na jajima se pišu i imena: "Pišu se i imena, te se jaja namene ukućanima, pored HVVV (Hristos Voskrese Voistinu Voskrese), crta se i krst. Ima nekih prehrišćanskih simbola, na primer merdevine koje simbolišu povezivanje ovozmljskog i onozemaljskog sveta. Crtaju se životinje - pile, kokoš, zec, sve su to simboli života, odnosno nastanka života", naglašava Vesna.
U mnogim delovima Srbije, koriste se listovi i cveće, te se zajedno sa jajetom stave u najlon čarapu i tako kuvaju, a rezultat je floralni beli motiv.
