Počinje Strasna sedmica: Veliki ponedeljak dan oprosta

Strasna sedmica je poslednja, sedma nedelja Velikog posta, koja prethodi Vaskrsu, i na bogosluženjima podseća na poslednje zemaljske dana Gospoda Isusa Hrista - njegovu izdaju, hapšenje i stradanje na krstu.

Ova nedelja se zove strasna, jer na staroslovenskom reč strast znači stradanje, trpljenje i bol.

U pitanju je stradanje, strašni događaji, patnje Isusove te poslednje nedelje njegovog života na zemlji. Zbog toga je mnogi zovu i Strašna ili Stradalna nedelja. 

Svakoga dana Strasne sedmice u hramovima su posebna bogosluženja, a kruna svih njih je Liturgija na Vaskrs.

Prva 3 dana ove sedmice - ponedeljak, utorak i sreda, posvećeni su događajima iz života Spasitelja Isusa Hrista, tačnije najvažnijim propovedima, pre nego što je stupio na stradanje.

Poslednja 3 dana posvećena su: Judinoj izdaji - četvrtak, osudi, raspeću na krstu i smrt - petak, pogrebu, Hristovom silasku u ad - subota.

Veliki ponedeljak

Veliki ponedeljak Strasne sedmice, posvećen je poslednjim događajima iz Hristovog zemaljskog života, koji je predskazan u životu starozavetnog Josifa koga su braća prodala za 20 srebrenika, ali se on spasao i kasnije vladao Egiptom.

Smrt je prolazna, a život večni: Zašto je stradalna sedmica strasna

Takođe, posvećena je prokletstvu smokve koju je Spasitelj zbog njene neplodnosti osudio da se osuši, i koja je slika jevrejske sinagoge, koja je Spasitelja predala na smrt.

Ovo je praznik kada se prašta i kada se vernici pokaju zbog grehova, a obeležava se i kao dan bratske i sestrinske ljubavi, pa se na Veliki ponedeljak najmlađi uče da moraju da poštuju braću i sestre.

Svaki deo Srbije ima svoje običaje u Strasnoj nedelji, a svima su im zajednički post, molitva, zaobilaženje svih proslava i veselja, velikih radova i redovni odlazak u crkvu na slušanje jevanđelja.