Čak i u penziji je preporučljivo raditi, tvrde lekari
Nakon višedecenijskog rada svako mašta o tome da se jednog jutra probudi bez ijedne obaveze - da nema spremanja za posao, nerviranja oko rokova i preostalih radnih zadataka, gužvi u povratku kući. Sve ovo zvuči poprilično idilično, ali, postoji jedno "ali" - ovakav stil života se starijima ne preporučuje jer može imati negativan uticaj na njihovo zdravlje.
Zbog čega bi penzioneri ipak trebalo da nastave da rade
Zvuči paradoksalno, ali odlazak u penziju ne bi trebalo da podrazumeva potpun prestanak rada, mišljenja su ruski stručnjaci iz oblasti gerijatrije. Zapravo, čak i u penziji stariji ljudi bi trebalo da zadrže makar jedan mali deo svojih radnih obaveza kako bi sačuvali svoje mentalno zdravlje i zadržali adekvatan stepen moždane aktivnosti.
Aangažovanje vijuga "sive mase" u kasnijoj dobi igra presudnu ulogu u snabdevanju mozga kiseonikom i svim važnim mikro i makroelementima koji su neophodni za njegovo zdravo funkcionisanje, navodi doktor Olga Tkačova. Samim tim, smanjuje se i rizik od razvoja demencije i rapidnog pogoršanja kognitivnih sposobnosti penzionera.
Postoje i drugi kreativni načini angažovanja moždanih vijuga
Rad u penziji ne mora nužno biti jednako kompleksan kao za vreme radnog veka, ali je neophodno da ipak bude u određenoj meri zahtevan i izazovan, prenosi Rosijskaja gazeta. Po rečima doktorke Tkačove, analiza novih znanja i savladavanje novih veština u penzionom uzrastu poboljšava pamćenje i sposobnost govora i usporava proces prirodnog starenja.
Ukoliko, pak, u penziji ipak ne želite da radite, čak ni manjim intenzitetom, dobra zamena mogu biti rešavanje raznoraznih "mozgalica". Ukrštene reči, anagrami, sudoku i druge vrste enigmatskih igara u kojima se zahteva razmišljanje takođe podstiču rad moždane mase i usporavaju razvoj demencije i drugih kognitivnih poremećaja prouzrokovanih prirodnim procesom starenja.